Mnogi evropski gradovi već decenijama unazad marljivo rade na unapređivanju uslova za život svojih građana, sa naglaskom na rešavanje problema izazvanih klimatskim promenama. Na samom kraju 2023. godine želimo da vam predstavimo zelenu prestonicu Evrope za 2023.godinu sa željom da i naši gradovi krenu putem zelene transformacije. Neka 2024. godina bude godina preispitivanja i početak promena kada su u pitanju strategije razvoja gradova u Srbiji koji se poslednjih desetak godina suočavaju sa intenzivnim investitorskim urbanizmom.

Primer koji predstavljamo je glavni grad Estonije – Talin, reprezent u pogledu strategija i projekata koje sprovodi i realizuje pokušavajući da utiče na trenutne i buduće ekološke izazove.

Glavni grad Estonije, smešten u severoistočnoj Evropi na samoj obali Baltičkog mora, ovogodišnja je zelena prestonica. Jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova u Evropi i uvršten je na listu UNESCO-ove svetske baštine. Pored baltičke obale, karakterišu ga raznovrsni prirodni pejzaži koji služe i kao staništa za retke biljne i životinjske vrste. Grad je stekao titulu šampiona održivosti i inovacija zbog svog sistemskog pristupa i međusobno povezaih strateških ciljeva koji odražavaju ambicije Evropskog zelenog dogovora.

Glavne teme na koje se grad fokusirao u okviru projekata zelene prestonice Evrope, jesu biodiverzitet, održivo upravljanje, poboljšanje klime i zelene inovacije. Grad je usvojio ambicioznu strategiju razvoja “Talin 2035”, sa ciljem da se bavi neutralnošću ugljen-dioksida i efekta staklene bašte, klimatskim prilagođavanjem, inovacijama, mobilnošću, zdravljem ljudi, biodiverzitetom, kružnom ekonomijom, održivom energijom i proizvodnjom hrane.

Kako bi podstakao bioraznolikost, grad sprovodi brojne projekte ozelenjavanja i podsticanja urbanog baštovanstva i proizvodnje hrane. Talin se ponosi “autoputem za oprašivače”, zelenim koridorom koji prolazi kroz šest od osam gradskih okruga. U pitanju je cvetna livada duga oko 13 km namenjena insektima oprašivačima, prvenstveno pčelama. Pored insekata, ovaj koridor privlači i brojne divlje životinje, a takođe pruža prostor građanima za šetnju i vožnju bicikala, vodeći ih do prvog zajedničkog vrta u Talinu.

Još jedan značajan projekat jeste projekat “zelene staze” (Go green routes) koji dovodi prirodu u gradske prostore i na taj način podstiče građane da je više cene i brinu o njoj. Tokom leta 2023. godine gradski trg je transformisan u park sa drvenim klupama, zelenilom i cvećem i sa besplatnom bibliotekom na otvorenom što je naišlo na pozitivne reakcije kod građana i turista.

Talin je dosta posvećen razvoju strategija za klimatsku adaptaciju i otpornost na buduće klimatske promene. Brojne mere su već na snazi, poput sistema za upravljanje atmosferskim vodama i preuređenje ulica. Posebna pažnja posvećena je očuvanju Baltičkog mora, kao jednog od najzagađenijih na svetu. Organizovane su mnogobrojne akcije čišćenja obale i šuma, uključujući i globalni događaj “Svetski dan čišćenja” u kojem je učestvovalo više od 54 000 ljudi.

Gradske vlasti već godinama unazad rade na podizanju svesti o značaju energetske efikasnosti i to postepeno daje dobre rezultate. Osmišljeni su brojni digitalni alati za optimizaciju rešenja u projektima renoviranja, sa naglaskom na zelenilo, prirodne materijale i prirodno okruženje. Ulažu se mnoga sredstva u subvencije za zamenu fasada, ozelenjavanje krovova i postavljanje solarnih panela na postojeće objekte. To doprinosi smanjenu troškova za grejanje i hlađenje objekata ali i smanjenju zagađenja. Gotovo sve zgrade koje se poslednjih godina grade u Estoniji su energetski efikasne, a brojni investitori se takmiče koja će zgrada biti što “zelenija”.

U pogledu urbane mobilnosti, Talin je prva evropska prestonica koja je svojim građanima obezbedila besplatan javni prevoz (od 2013. godine). Kako bi još više unapredili mobilnost, radi se na jednostavnoj i brzoj dostupnosti svim neophodnim sadržajima, a da se prilikom transporta ne izgubi više od 15 minuta,  peške ili biciklom.

Talin kroz brojne projekte pokušava da uključi građane u proces stvaranja održivog grada. Organizovan je “hub za učešće” pored gradske kancelarije, gde građani mogu razgovarati o urbanističkim planovima i uz pomoć virtuelnih alata vizualizovati buduće projekte. Takođe, oformljena je prva Gradska skupština, u kojoj će 60 ljudi iz različitih društvenih slojeva razmatrati problem povezivanja zelenih površina u atraktivnu celinu, a njihovi predlozi će se ozbiljno razmotriti prilikom donošenja konačnog plana.

Talin, ovogodišnja zelena prestonica, treba da bude inspiracija drugim gradovima u pogledu održivog razvoja i na taj način doprinese poboljšanju urbanog okruženja  u  gradovima. Podizanje svesti o važnosti očuvanja i unapređivanja prirode i osnaživanje lokalnih zajednica, uz mnogobrojne tehnološke inovacije su jedni od ključnih alata kojima je grad uspeo da osvoji titulu zelene prestonice.

Autor blog teksta: Jelena Nikoletić Maričić dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuzimanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu [email protected]