Suočavanje sa sve izraženijim posledicama izazvanim klimatskim promenama postala je naša svakodnevica. Urbane sredine, prvenstveno veliki gradovi, prepoznati su kao jedni od najvećih potrošača energije na planeti, a posledično i kao najveći zagađivači. Za gradske sredine vezuju se industrijska, tehnička, administrativna, a u novijoj istroiji, i digitalna delatnost, a one sve zajedno crpe dosta prirodnih resursa. Zbog mogućnosti za bolje prilike i uslove za život, obrazovanje i rad, gradovi privlače veliki broj stanovnika. Generalno gledano, gradovi su skoncentrisani na veoma malu teritoriju sa velikim brojem stanovnika i zbog svoje organizacije, načina funkcionisanja, frekventnosti saobraćaja, razvoja industrije i načina života ljudi, postaju neodrživi i nespremni za suočavanje sa klimatskim promenama.

Mnoge evropske zemlje vrlo ozbiljno pristupaju problemu klimatskih promena i kroz brojne strategije i projekte pokušavaju da ublaže i neutrališu sve očiglednije negativne posledice. Kao primere pozitivnog suočavanja sa problemima izazvanim klimatskim promenama izdvajamo tri evropske prestonice: Lisabon, Beč i Talin.

LISABON 

Lisabon, glavni grad Portugala, proglašen je za zelenu prestonicu Evrope 2020. godine. Iako suočen sa brojnim izazovima, između ostalog ekonomskom krizom i pandemijom koronavirusa, uspeo je da osmisli strategiju održivosti i da radi na poboljšanju kvaliteta života svojih građana. Strategija je prvenstveno fokusirana na rešavanje problema vode, energije i mobilnosti.

Zbog problema sa nestašicom vode i potrebe da se ona crpi sa velike udaljenosti, jedan od ciljeva je da se smanji njena potrošnja za 60% do 2030. godine  (za sada ona je već smanjena za 42%). Kao jedan od gradova u Evropi sa najviše sunčanih sati tokom godine, Lisabon se fokusirao na korišćenje solarne energije. Upotreba solarne energije usmerena je za punjenje električnih automonila i autobusa namenjenih javnom saobraćaju. Zbog visokih cena turističkog saobraćaja (svakog dana u grad uđe oko 50 000 ljudi) grad je postao nepristupačan za život lokalnog stanovništva. Iz tog razloga paralelno se radi na stvaranju održivog turizma, pristupačnog stanovanja kao i na smanjenju cene karata javnog prevoza.

Dugoročni cilj je da Lisabon postane besplatan za sve građane, ili barem za one mlađe od 12 godina. Pored toga, dosta se radi na promovisanju biciklističkog saobraćaja, proširenju biciklističkih staza, podeli besplatnih bicikala (i električnih), a sve sa ciljem da se obezbedi održiva mobilnost zaposlenim građanima.

Grad je u proteklih par godina, postigao neverovatne rezultate u smanjenju potrošnje energije i zadao sebi nove ambiciozne ciljeve da do 2030. godine smanji emisiju ugljenika za 60% i postigne neutralnost ugljenika do 2050. godine. Lisabon je dokaz da održivost, umesto da predstavlja dodatni trošak ili skuplji metod za sprovođenje strategija, zapravo može doneti dugoročne uštete i ekonomski rast, a uz povećanje socijalne uključenosti, poboljšanje biodiveziteta, života i zdravlja svojih građana.

BEČ

Sa druge strane, austrijska prestonica je svoju energiju usmerila na borbu sa “toplotnim ostrvima”, sa ciljem da Beč do 2040. godine postane klimatski neutralan grad. Klimatska strategija je definisana tako da paralelno radi na dva nivoa: sprovode se mehanizmi u borbi protiv klimatskih promena u budućnosti, a istovremeno se radi i na prilagođavanju klimatskim promenama koje su već tu.

Grad konstantno ulaže u nove projekte ozelenjavanja i uklanjanja asfaltiranih površina na ulicama i trgovima, sa naglaskom na gusto izgrađene četvrti. Na najtoplijim javnim mestima postavljene su mobilne česme sa besplatnom pijaćom vodom, fontane i tuševi koji raspršuju finu vodenu maglu koja stvara prijatniju mikroklimu. Uz brojne bazene i javna kupališta utočište od vrućine nude i gradska šuma, parkovi i vrtovi. Grad Beč raspolaže sa preko 1000 parkovskih površina, i velikom šumskom površinom čija je delotvornost u rashlađivanju prostora ista kao 23 miliona klima uređaja.

Paralelno sa ozelenjavanjem postojećih gradskih četvrti, radi se i na projektovanju novih stambeno-poslovnih kompleksa, u kojima se od samog početka implementiraju mehanizmi za borbu protiv klimatskih promena. Kao rezultat toga nastaju nove parkovske površine, zajednički vrtovi koji podstiču urbano baštovanstvo, energetski efikasni objekti i drugi benefiti pametnog planiranja. Između ostalog, podstiče se bioraznolikost i intenzivno se radi na osiguravaju staništa za brojne biljne i životinjske vrste, a posebna pažnja posvećena je pčelama.

Sa zelenilom koje čini više od polovine svoje površine i sa 20% površine pod šumom, Beč je jedan od najzelenih gradova Evrope. Da bi zadržao i dodatno poboljšao dobar kvalitet vode i vazduha, čistoća i zaštita životne sredine sa jako ozbiljno shvataju, a kao najznačajnije oružje ističu se ekološko osvešćivanje građana, konstantna edukacija i pametno dugoročno planiranje.

TALIN

Glavni grad Estonije, smešten u severoistočnoj Evropi, ovogodišnja je zelena prestonica. Talin je jedan od najbolje očuvanih srednjovekovnih gradova u Evropi i UNESCO-ove svetske baštine, a karakterišu ga raznovrsni prirodni pejzaži koji služe i kao stanište za retke biljne i životinjske vrste. Grad je stekao titulu šampiona održivosti i inovacija zbog svog sistemskog pristupa i međusobno povezaih strateških ciljeva.

Glavne teme kojima će se Talin baviti u okviru projekata zelene prestonice, jesu biodiverzitet, održivo upravljanje, poboljšanje klime i zelene inovacije. Grad je usvojio ambicioznu strategiju razvoja “Talin 2035”, sa ciljem da se bavi neutralnošću ugljenika, klimatskim prilagođavanjem, inovacijama, mobilnošću, zdravljem ljudi, biodiverzitetom, kružnom ekonomijom, održivom energijom i proizvodnjom hrane. Kako bi podstakao boraznolikost, grad planira brojne projekte ozelenjavanja, urbanog baštovanstva, a u izgradnji je i jedna velika prirodna cvetna livada dužine 13 km, namenjena insektima oprašivačima.

Talin je dosta posvećen razvoju strategija za klimatsku adaptaciju i otpornost na buduće klimatske promene. Brojne mere su već na snazi, poput sistema za upravljanje atmosferskim vodama i preuređenje ulica, a intenzivno se radi na implementiranju zelenila prilikom planiranja i proširivanja grada. Osmišljeni su brojni digitalni alati za optimizaciju rešenja u projektima renoviranja, sa naglaskom na zelenilo, prirodne materijale i prirodno okruženje.

U pogledu urbane mobilnosti, Talin je prva evropska prestonica koja je svojim građanima obezbedila besplatan javni prevoz (od 2013. godine). Kako bi još više unapredili mobilnost, radi se na jednostavnoj i brzoj dostupnosti svim neophodnim sadržajima, a da se prilikom transporta ne izgubi više od 15 minuta.

Sa preko 70% evropskog stanovništva koje živi u urbanim sredinama, gradovi igraju važnu ulogu u ekološkoj i ekonomskoj transformaciji. Navedeni gradovi i njihove strategije su pozitivni primeri kako se savremeni grad nosi sa problemima izazvanim klimatskim promenama. Osnaživanje lokalnih zajednica, ulaganje u održive strategije, edukacija stanovništva i njihovo uključivanje u projekte, pokazali su se kao primeri dobre prakse za stvaranje održivog grada i kvalitetnijih uslova za život i rad stanovnika urbanih sredina.

Autor blog teksta: Jelena Nikoletić Maričić dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuzimanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs