Zelena revolucija u arhitekturi – biofilni dizajn

Biofilni dizajn je više od trenda, daje odgovor na potrebe da se svet prirode integriše u urbani prostor.

Intenzivna urbanizacija posledjih decenija zanemarila je potrebu korisnika prostora za boravkom na otvorenom u okviru parkova, manjih zelenih urbanih oaza, prostora za igru dece i okupljanje neposrednog komšiluka. Postojeći javni zeleni prostori nestaju pod naletom investitorskog urbanizma, a realizacija novih zelenih prostora je zapostavljena. Stanovništvo gradskih sredina sve više uočava pad kvaliteta života zbog urušavanja i manjka zelenih površina.

Zato se predviđa da će od 2025.godine biofilni pristup biti jedan od primarnih mogućnosti / alata za stvaranje održivog i zdravijeg okruženja povezanog sa prirodom.

Pored primene u kreiranju kvalitetnijeg urbanog okruženja, principi biofilnog dizajna su značajni u kreiranju životnog i radnog okruženja. Jedan od primarnih principa je vizuelna povezanost sa prirodom i neposrednim okruženjem, prirodna svetlost i unakrsna venilacija. Ovako dizajnirani prostori maksimiziraju svetlost (veliki prozorski otvori) dozvoljavaju protok vazduha, štede energiju i povećavaju udobnost. Povezivanje sa prirodom se dodatno može postići vertikalnim baštama i zelenim krovovima u delu spoljašnjosti objekta, što donosi dobrobit u smanjenju negativnog uticaja gradnje na životnu sredinu (kvalitet vazduha, toplotna ostrva).

Upotreba prirodnih materijala u gradnji i kreiranju enterijera (kamen, drvo, bambus…) doprinose toplini ambijenta i smanjenju negatinog uticaja na životnu sredinu. Integracije vode je takođe značajna, sistemi za prikupljanje kišnice mogu značajno doprineti u održivosti, odgovornijem načinu potrošnje vode i povećanju udobnosti u korišćenju životnog i radnog okruženja.

Prednosti izvan estetike

Pored značajnog vizuelnog efekta, biofilni dizajn utiče na transformaciju životnog i radnog iskustva. Smanjuje se nivo stresa, poboljšava kvalitet života u kontaktu sa prirodom, stvaraju se prostori koji promovišu zdrav način života. Dobro planirano životno okruženje koje prati biofilne principe koristi manje resursa za osvetljenje i kontrolu klime, što između ostalog doprinosi boljoj energetskoj efikasnosti.

Primena vegetacije i zelenih krovova utiče na ublažavanje urbanih toplotnih ostrva, podstiče se ekološka ravnoteža u gradovima i doprinosi poboljšanju kvaliteta života. Primena ovih koncepata je sve prisutnija, grad Singapur prednjači u primeni, brojni su urbani projekti sa zelenim krovovima u gusto naseljenim urbanim sredinama, inegracija u okviru nebodera koja kombinuje estetiku, održivost, funkcinalnost – urbana poljoprivreda.

Sve učestalija primena zelenih rešenja upravo odgovara na suštinsko pitanje.

Zašto investirati u biofilni dizajn?

Rastuća urbanizacija, potreba ljudi za povezivanje sa prirodom od suštinskog je značaja za poboljšanje kvaliteta života i zaštitu životne sredine. Biofilni dizajn je prilika da se gradovi transformišu u održivije i zdravije životno okruženje, urbana regeneracija nam je neophodna.

Zelene fasade su  jedan od alata biofilnog dizajna, koji pored estetskih kvaliteta služe u borbi protiv zagađenja vazduha, klimaskih promena i doprinose drživom upravljanju vodama. Zelena fasada je prirodan filter, hvata zagađenje i oslobađa kiseonik. Značajan je uticaj i na energetsku efikasnost, jer obezbeđuje toplotnu izolaciju fasade. Dok sposobnost zadržavanja kišnice utiče na smanjenje poplava, bezbeđuje se navodnjavanje biljaka i doprinosi otpornosti na klimatske promene.

Ekonomski i društveni uticaj

Osim navedenih doprinosa u povećanju kvaliteta života u urbanim sredinama, zelena rešenja utiču na porast cene nekretnina i stvaranje boljeg životnog komfora. Zato zelena rešenja (zeleni krovovi, zeleni zidovi) u kombinaciji sa održivim pristupom upravljanja vodama (skupljanje kišnice) postaju neophodnost bilo da se radi o dizajnu novih projekata ili revitalizaciji postojećih prostora. Nove zeleno – plave tehnologije nude rešenja za usklađivanje održivosti i funkcionalnosti,  posebno je zanimljiv trend razvoja urbane poljoprivrede.

Globalni primer

Bruklyn Grange (USA) je organska urbana farma na krovu površine 5,6 hektara u Njujorku, u kojoj se uzgaja povrće i med za lokalne restorane, pijace i ujedno promoviše poljoprivreda koja podržava lokane zajednice. Farma se nalazi na tri krova u Bruklinu i Kvinsu. Prva farma na krovu osnovana je 2010.godine na zgradi površine 43.000 kvadratnih stopa koja se prostire između Astorije i Long Ajlend sitija. Druga lokacija je izgrađena 2012. godine na vrhu Bruklin Nejvi brodogradilišta. Dok je treća farma osnovana 2019. godine i nalazi se u Liberi Vjuu u Sanset parku –Bruklin.

Sve tri lokacije obuhvataju 140.000 kvadratnih stopa prostora, što predstavlja najveću farmu na krovu u Njujorku. Godišnje se na ovim lokacijama proizvede 36.000 kg organskog povrća. Bruklin Grange takođe upravlja najvećim pčelinjakom u Njujorku, sa preko 40 košnica, što godišnje daje približno 680 kg meda.

Kompaniju „The Grange“ su u aprilu 2010. godine osnovali Ben Flaner (predsednik), Anastasija Plakijas (podpredsednica) i Gven Šanc (direktorka operativnih operacija). Osnivači „The Grange“ su uzeli kredite, doprineli sopstvenom ušteđevinom i pronašli investitore za finasiranje projekta. Farma u Bruklinskom mornarskom brodogradilištu delimično je finasirana grantom od 592.730 američkih dolara iz Programa grantova za zelenu infrastrukturu – Ministarstva za zaštitu životne sredine Njujorka.

„Brooklyn Grange“ pruža usluge urbane poljoprivrede, konsultacije o zelenim krovovima i pruža usluge instalacije zelenih krovova klijentima širom sveta, takođe sarađuje sa brojnim neprofitnim organizacijama širom Njujorka. Iz svega navedenog vidimo da zeleni krovovi i fasade imaju potencijal da transformišu susedstva kombinovanjem održivih prostora i zajednica.

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuzimanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu [email protected]