U poslednjih nekoliko godina aspekt energetske efikasnosti postaje sve prisutniji u izgradnji objekata. Pored primarnog zadatka (ušteda energije) još jedan aspekt ove oblasti počinje da zaokuplja stučnu javnost, a to je zdraviji životni prostor.

Fokus na aspektu uštede energije može dovesti do stvaranja objekata koji imaju manjkavosti u pogledu optimalnog i zdavog prostora za življenje i rad. Stvara se ambijent koji ima nedostatak odgovarajuće ventilacije i kontrolu vlage u prostoru što direktno utiče na stvaranje zdravog prostora za življenje i boravak.

Skoro čitav jedan vek arhitekte i dizajneri tragaju za formom kuće/objekta koji će biti optimalana za konforan i prijatan boravak i koji će pozitivno uticati na korisnike prostora.

Održivost u arhitekturi polako dobija na prednosti u odnosu na samu uštedu energije.

Sagledavanje aspekta zdravog i prijatnog prostora dobija na značaju.

Šta je ustvari zdrav objekat/kuća?

Danas ljudi sve češće razmišljaju o tome kako da sagrade kuću koja će biti pošteđena zagađenja od hemikalija i raznih negativnih nus pojava koji su mogući prilikom upotrebe i primene novih materijala.

Arhitekte suočene izazovima današnjice shvataju da prostore koje stvaraju nemogu biti samo puko utočište i krov nad glavom, već budući prostor mora odgovoriti na potrebe savremenog čoveka koji je suočen sa konstantnim ubrzanim načinom života.

Mnogo aspekata je potrebno sagledati kako bi se projektovao/dizajnirao optimalan i zdrav životni i radni prostor  (dovoljno vazduha u prostoru, dovoljno svetlosti u prostoru, adekvatna toplotna udobnost, aspekti kontrole vlage i buke u prostoru).

Začetak ideje o laganom, osvetljenom i provetrenom prostoru prisutan je  već sa pojavom minimalizma u arhitekturi i dizajnu.

Sa minimalizmom kreće dramatičan zaokret, nestaju iz prostora stari stilski nameštaj, teške zavese, draperije i tepisi. Sopljašnjost objekata postaje rasterećen bogate dekoracije.

Minimalizam donosi sa sobom moderan nameštaj, svetle prostorije, zavese tepihe koji se lako održavaju… prostori postaju  oslobođeni  stvaranja buđi,insekata i doprinose kvalitetnijem i zdravom životnom prostoru.

Početak dvadesetog veka u arhitekturi svakako je obeležio minimalizam.

Nakon što je njegov koncept zaživeo šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, sredinom osamdesetih i devedesetih godina  doživljava period kritike i osporavanja.

Sa početkom dvadeset prvog veka ponovo se vraćamo nekim od značajnih principa i postavki mimimalizma koje sagledavamo kroz novu prizmu savremenog življenja.

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.