Kod većine stambenih objekata individualnog stanovanja građenih pre 1980.godine termoizolacija fasade nije zastupljena. Stambeni objekti individualnog stanovanja u Srbiji koji su građeni osamdesetih godina dvadesetog veka uglavnom su građeni klasičnim sistemom gradnje, zidanje opekom ili opekarskim blokovima koji nemaju završenu/izolovanu fasadu niti bilo kakvu izolaciju konstruktivnog sistema. Tako da većina objekata iz tog perioda i kompletan raspon gradnje do 2011.godine ne ispunjava sadašnje energetske standarde koji su predviđeni Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada koji je u primeni od 2011. godine.

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada propisano je da se prilikom rekonstrukcije i energetske sanacije poboljšaju performanse objekta minimum za jedan energetski razred.

Termički omotač zgrade i njegova optimizacija u velikoj meri utiču na poboljšanje energetskog razreda postojećeg objekta, pre svega se misli na zamenu dotrajalih prozora i vrata , zatim izolaciju fasade koji bi u velikoj meri racionalizovala potrošnju za zagrevanje i hlađenje objekta (bolja zaptivenost objekta rezultuje manjom potrošnjom energenata).

Od kako je u primeni Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada (2011.godine) primetna je upotreba termoizolacije i to uglavnom u minimalnoj debljini od 5cm stiroporom koja još uvek ne ispunjava uslove za kvalitetnom izolacijom objekta. Takođe primetna je i zamena stare stolarije, višekomornom PVC stolarijom koja obezbeđuje poboljšanje energetskog razreda jer se najveći gubici energije (oko 50%) dešavaju kroz otvore objekta.

Kako bi se ostvarila adekvatna zamena i primena materijala, potrebno je prilikom izrade elaborata energetske efikasnosti objekta (postojećeg objekta) utvrditi energetski razred objekta i nakon predloženih mera rekonstrukcije i energetske sanacije uticati na poboljšanje energetskog razreda za minimum jedan energetski razred.

Na koja sve poboljšanja u objektu možemo uticati i ostvariti bolju energetsku efikasnost objekta prilikom rekonstrukcije objekta?

1. Izolacija spoljnih zidova – fasade
2. Odabir i zamena prozora i vrata
3. Izolacija krova
4. Izolacija međuspratne konstrukcije iznad koje je negrejani prostor
5. Izolacija podova
6. Mogućnost primene solarne energije
7. Mogućnost primene efikasnijeg sistema grejanja
8. Primena novih sistema rasvete
9. Mogućnost primene toplotnih pumpi

Mnogo je faktora koji utiču na rezultat uspešne energetske sanacije objekta, počev od trenutnog postojećeg stanja objekta, njegovog geografskog položaja, predloženih mera za sanaciju i kvalitetnog izvođenja predviđenih mera. Svakako, za uspešnu realizaciju neophodna je analiza postojećeg stanja, izrada elaborata energetske efikasnosti postojećeg objekta, a takođe i ponovni proračun, sa usvojenim merama za energetsku sanaciju koje će uticati na poboljšanje energetskog razreda objekta.

Takođe bih napomenula da u odabiru najboljeg načina za energetsku obnovu objekta treba uzeti u obzir procenu investicije, ekonomski povoljne mere za poboljšanje svojstva zgrada i period povraćaja uloženih sretstava u energetsku sanaciju objekta. Cena intervencija na objektu zavisi od njihovog obima i mogu se značajno razlikovati. Zatim unapređenje energetske efikasnosti porodičnih kuća po kvadratnom metru biće nešto skuplje od unapređenja u stambenim zgradama, jer jedan vlasnik snosi sve troškove. U slučaju stambenih zgrada, pojedini troškovi se dele u okviru stambene zajednice ali za dogovor i konsenzus je potrebno više vremena pa nemamo još uvek kompletne primere realizacije.

Koje su mogućnosti uštede zavisi od energenata koje koristite – u slučaju gasa, ušteda je momentalno najveća, dok se u slučaju grejanja na struju ostvaruju nešto manje uštede. Ako koristite centralno grejanje, do uštede će doći samo ukoliko plaćate toplotnu energiju prema utrošku, a ne prema kvadraturi stana, ali bez obziran na to ostvarićete bolji komfor u kući/stanu.

I ne zaboravite, svako ulaganje se isplati, samo je pitanje koliko brzo. Takođe, svaki put kada dođe do poskupljenja energenata (znamo da se to redovno dešava) ušteda koju ostvarujete postaje sve veća. Uostalom, Vi to već svakako znate, pogledajte svoj račun za grejanje i pomislite šta biste mogli sa viškom novca kada bi se račun prepolovio!

Kako su druge zemlje u Evropi rešile ovo pitanje?

U zemljama Evropske unije, posebno onima gde su zime hladnije, energetske karakteristike kuće ili zgrade jedan su od ključnih faktora koji određuje prodajnu cenu nekretnine. Razvijene zemlje su značajno unapredile energetsku efikasnost objekata postavljajući visoke standarde za nove zgrade, kao i uspostavljanjem brojnih fondova za energetsku efikasnost na centralnom ili lokalnom nivou. Ovakve fondove su napravile i zemlje Istočne Evrope, koje su, poput Srbije, nekada imale pristup veoma jeftinoj energiji – koja je danas sve skuplja. Država sufinansira obnovu zgrada, vrši povraćaj PDV-a i/ili obezbeđuje stručnu pomoć oko projekta saniranja kuće ili zgrade.

Kada je napredak Srbija u pitanju u oblasti energetske efikasnosti poslednjih par godina, važno je napomenuti da je donošenjem novog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada („Sl. glasnik RS“ br.104/16) održivi razvoj stanovanja uz unapređenje energetske efikasnosti proglašen javnim interesom, što će u mnogome doprineti daljem razvoju i unapređenju ove oblasti.

Zatim obaveza izdavanja energetskih pasoša, koji su uvedeni u Srbiji 2011.godine.

Sve nove zgrade moraju imati energetski pasoš, kao i stare koje se rekonstruišu ili adaptiraju. Sa porastom cena energenata, karakteristike zgrade zapisane u energetskom pasošu postaće značajne ne samo za prodaju, već i iznajmljivanje nekretnina, a svakako će se direktno odraziti na racinalizaciju mesečnih računa za grejanje i hlađenje prostora.

Energetska sertifikacija objekata

Energetski pasoš i njegova uloga u sertifikaciji postojećih objekata

Obaveza izdavanja energetskog pasoša za postojeće zgrade postoji u slučajevima kada se vrši rekonstrukcija, dogradnja, obimnija obnova, kao i energetska sanacija zgrade. Obavezan uslov za sve postojeće zgrade, nakon bilo kakve energetske sanacije jeste unapređenje energetskog razreda za najmanje jedan energetski razred. Izdavanje energetskog pasoša nije obavezno prilikom kupovine/prodaje ili iznajmljivanja zgrade ili dela zgrade, što je prepoznato kao nedostatak.

Sa uvođenjem obaveze postojanja energetskog pasoša prilikom prometovanja nekretninama posebno će biti od značaja kada se započne sa primenom naplate toplotne energije iz sistema daljinskog grejanja prema očitanoj potrošnji, na teritoriji cele Republike Srbije, što trenutno još uvek nije u primeni.

Energetski pasoš izdaje se nakon obavljanja energetskog pregleda i okončanja finalnog ocenjivanja ispunjenja zahteva vezanih za energetska svojstva zgrade.

U skladu sa važećim Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, energetski pregled zgrade obuhvata:

1) analizu arhitektonsko-građevinskih karakteristika zgrade, odnosno analizu toplotnih karakteristika termičkog omotača zgrade

2) analizu energetskih svojstava sistema grejanja

3) analizu sistema automatske regulacije sistema grejanja u zgradi

4) merenja za utvrđivanje energetskog stanja i/ili svojstava, kada se do podataka ne može doći na drugi način.

Energetska sertifikacija postojećih zgrada razlikuje se i deli na dva slučaja:

1. Na zgradi se ne izvode radovi – izdaje se energetski pasoš zgrade za postojeće stanje na osnovu izveštaja o energetskom pregledu
2. Na zgradi se izvode radovi (rekonstrukcija, dogradnja, energetska sanacija) – energetski pasoš se izdaje po završetku radova za unapređeno stanje, ali se pre intervencije izrađuje izveštaj o energetskom pregledu zgrade (za postojeće stanje).

I za kraj najznačajnija uloga energetskog pasoša jeste pozitivan efekat koji se može postići na tržištu nekretnina naročito kada su u pitanju postojeći objekti. Jedan od osnovnih ciljeva uvođenja energetske sertifikacije zgrada jeste upravo da se obezbedi mehanizam podstaknut tržištem kako bi se poboljšala energetska efikasnost u zgradama ili, drugim rečima, odredila ekonomska vrednost očuvanja energije. Na formiranje cene nekretnina, tj. specifične vrednosti (din/m2), osim lokacije i izgleda zgrade, funkcionalnosti i enterijera, utiču eksploatacioni troškovi za energiju, koji igraju značajnu ulogu, a u neposrednoj su vezi sa energetskim pasošem.

Ovo je posebno slučaj u razvijenim evropskim zemljama i pretpostavlja se da će slična situacija vrlo brzo biti u Srbiji. Drugim rečima, zgrada boljeg energetskog razreda može imati višu cenu na tržištu nekretnina u odnosu na zgradu loših energetskih svojstava, koja ima identične ostale parametre.

Tako i sve veća energetska kriza aktuelizovaće važnost pitanja optimizacije potrošnje energenata postojećih objekata kako bi se ostvarile uštede i racionalizacija potrošnje. 

Autor blog teksta: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuzimanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs