Skip to main content

Radno okruženje i zdravlje

26 Nov 2018

Radno okruženje i zdravlje

Temu vezanu za savremeno životno i radno okruženje obrađujemo kroz nekoliko naših blog tekstova.

U poslednjem tekstu  Freelance radno okruženje govorili smo o organizaciji radnog okruženja u kućnim uslovima.

Između ostalog napomenuli smo kako je u formiranju radnog mesta/radne pozicije izuzetno važan izbor radnog stola i radne stolice koji ispunjavaju ergonomske karakteristike i standarde.

Šta je to ergonomija? I koliko je od suštinskog značaja za naše zdravlje i prduktivnost u radnim uslovima…

Ergonomija je nauka koja se bavi dizajnom proizvoda tako da oni najbolje budu prilagođeni ljudskom telu. Ergonomija je multi disciplinarna nauka koja se bavi interakcijom između čoveka i mašine kako bi se mašina prilagodila čovekovim bio-psiho-socijalnim ograničenjima i zahtevima kako bi upotreba mašine bila efikasnija bezbednija i pouzdanija. Pod pojmom mašina podrazumeva se svaki materijalni predmet sa kojim čovek dolazi u kontakt prilikom obavljanje nekog posla, tako da je mašina (tastatura računara, obična olovka, ali i automobil, avion,lokomotiva).

Detaljnije o ergonomiji možete naći na sledećim  >>> stranicama <<<

Suštinski ergonomija je jedan širi kontekst, u kome značajno mesto zauzima i rad u kancelariji i zdravlje korisnika. Zato ćemo se osvrnuti na pitanje radne jedinice u freelance kancelariji i značaju stolice koja ima ergonomske karakteristike.

  1. Visina sedišta može da se podešava, kako bi noge bile u povoljnom položaju
  2. Neophodno je da stolica ima rukohvate kako bi ruke bile u što povoljnijem položaju za kucanje na tastaturi
  3. Naslon stolice da omogućava pravilan položaj kičme
  4. Stopica treba da ima opciju okretanja u krug radi lakšeg opsluživanja
  5. Stolica treba da ima točkiće kako bi se prišlo policama/ormanu bez ustajanja

Detaljnije na sledećem >>> stranama <<<

Još jedan važan segment koji povezuje ergonomiju, organizaciju radnog prostora i zdravlje radnika i korisnika prostora je segment biofilnog dizajna i principa.

O biofilnim principima smo već govorili i više tekstova smo posvetili ovoj temi a imamo i  online kurs u kome se fokusiramo na deset važnih biofilnih obrazaca u životnom prostoru.

Ovoga puta osvrnućemo se na najznačajnije istraživanje vezano za primenu biofilnog dizajna u radnim sredinama i vrlo značajnim rezultatima i višestrukim pozitivnim organizacionim ishodima kada su u pitanju kreativnost, produktivnost i blagostanje zaposlenih i korisnika prostora.

Izveštaj o ljudskim prostorima (16 zemalja učesnika) objavljeno 2014.g o uticaju biofilnog dizajna u tim zemljama.

Metodologija istraživanja i profil uzorka

  • Online istraživanje kancelariskih radnika u različitim ulogama i sektorima
  • 7600 zaposlenih u 16 zemalja širom sveta UK, Francuska, Nemačka, Holandija, Španija, Švedska, Danska, UAE, SAD, Kanada, Brazil, Australija, Filipini, Indija, Kina, Indonezija
  • Ispitanici od 25-44 godina (58%)
  • Proveli su 40-49 sati na poslu (40%)
  • Rezultat: 39% je osetilo od 80-100% da su produktivniji i to u sledećim skalama –sretan, inspirisan, entuzijastičan.
  • Skale su preuzete iz istraživanja Robertson Coopers-alati za evaluaciju stresa na poslu

Ovo istraživanje donosi odgovore o posledicama smanjenja fizičkog kontakta sa prirodom u zemljama u kojima se najbrže dogodila urbanizacija. U tome je odgovor biofilnog dizajna na ljudsku potrebu da se poveže sa prirodom i radi na tome da se ponovo uspostavi kontakt u izgrađenom okruženju.

Tako radna okruženja u biofilnom kontekstu pružaju pozitivna emocionalna iskustva, mogu nadoknaditi nedostatak odgovarajućeg boravka u prirodi i pomaže da uključimo prirodu u današnje okruženje.

Istraživanje je pokazalo da je produktivnost radnika zavisilo od okruženja u kome se zaposleni nalazio, 39% se izjasnilo da im je okruženje važno.

Radnici su bili najproduktivniji za svojim stolom u privatnoj kancelariji.

Zemlje sa najboljim rezultatom: Nemačka 59%, Kina 52%, Kanada 50%, Švedsa 49%, SAD 45%, Danska 44%, Francuska 43%, Holandija 41%.

Većina ispitanika se osećala neproduktivno za svojim stolom u otvorenom planu.

Ukupno 28% ispitanika je reklo da da nemaju miran prostor za rad kada idu na posao.

 

Zaključci Robertson Coopers istraživanja:

1 od 5 ispitanika nema prirodne elemente u radnom prostoru

50% nema prirodno svetlo

30% je reklo da im je važan dizajn kancelarija

 

Izuzetno su važna ova istraživanja jer donose odgovore u kom pravcu treba da ide organizacija radnog prostora u budućnosti.

Posmatranje ovog koncepta moguće je i kroz širi kontekst zelene ergonomije koja je fokusirana na smanjenje ljudskog uticaja na eko sistem kroz ergonomski dizajn kako bi se smanjile ili izbegle prirodne krize.

Detaljnije o zelenoj ergonomiji čitajte na sledećim >>> stranama <<<

 

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dip.inž.arh.

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Bauhaus autobus – u čast 100 godina modernizma

Povodom stogodišnjice osnivanja škole Bauhaus arhitekta Van Bo Le-Mentzel je dizajnirao pokretni objekat - autobus...

Promišljanje arhitekture/jedinstvo tri faktora

Oduvek je arhitektura fascinirala čoveka. Počinje od njene primarne funkcije (formiranje skloništa od elementarnih nepogoda),...

Interesantno i inovativno – Pametna Folija

Ograničenja u prostoru Često, kada se u svom životnom ili radnom prostoru sretnete sa nekim...

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*