Skip to main content

Održiva arhitektura

20 May 2019

Održiva arhitektura

Zašto održiva arhitektura?

Još 1987.g definisan je pojam održivosti kao proces koji zadovoljava potrebe sadašnjosti bez ugrožavanja budućih generacija u realizaciji njihovih potreba. Pojam je definisan od strane Svetske komisije za životnu sredinu i razvoj.

Od tog momenta, iako društvo postaje svesno da nema budućnosti bez održivosti, svedoci smo da sporo napredujemo u primeni.

Arhitektura je oblast koja nema budućnosti bez održivosti jer je veliki uticaj koji ona vrši kroz razna polja njene primene.

Ekonomski razvoj prouzrokovao je veću proizvodnju građevinskog materijala, intenzivniju izgradnju stambenih, poslovnih, industrijskih objekata… a ujedno su se ove aktivnosti reflektovale na veću potražnju građevinskog zemljišta, a sve navedene aktivnosti negativno utiču na globalni ekosistem.

Zato je izuzetno važno preuzeti odgovornost za uticaj koji arhitektura vrši na životnu sredinu, kako bi i buduće generacije mogle da realizuju svoje potrebe.

Od samoga početka gradnje objekat vrši uticaj na životnu sredinu kroz različite aktivnosti i procese (proizvodnja građevinskog materijala, transport, izgradnja, ugradnja materijala…) sve ove aktivnosti mogu prouzrokovati ekološku štetu.

Takođe tokom samog procesa gradnje, gradilište proizvodi otpad i buku koji takođe imaju veliki uticaj na životnu sredinu.

Nije zanemarljiv i uticaj koji se dešava i nakon izgradnje objekta, jer u toku ekspolatacije takođe dolazi do posledica po ekosistem.

Vrlo je važno napomenuti da objekat kada izgubi svoju funkciju (nije više u upotrebi ili je sticajem okolnosti ostao ne završen i nije priveden nameni) izuzetno je visok njegov negativan uticaj na životnu sredinu.

Zašto? Ako ovakav objekat ne recikliramo (izvršimo rekonstrukciju/promenu namene, ili kompletno srušimo i recikliramo otpad) sve što je uloženo u proizvodnju, transport, ugradnju i održavanje ovakvog objekta može se smatrati gubitkom i konstantnim negativnim uticajem po životnu sredinu.

Ali zato održivim pristupom/dizajnom smanjujemo potrošnju ne obnovljivih resursa, promovišemo upotrebu obnovljivih izvora energije, trudimo se da svedemo otpad na minimum i stvaramo zdraviji i racionalniji životni i radni prostor.

Princip održive arhitekture podrazumeva i racionalno korišćenje građevinskog zemljišta, upotrebu ekoloških materijala, racionalnu upotrebu energije i vode, optimizaciju procesa funkcionisanja i održavanja objekta kao i poboljšanje uslova za boravak i rad u enterijeru.

Održiva arhitektura je svakako širi pojam od zelene arhitekture o kojoj smo govorili u jednom od naših prethodnih tekstova gde smo pomenuli da zelena arhitektura nije nužno i održiva arhitektura.

 

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Biofilna arhitektura i dizajn

Sigurno se pitate... šta je to biofilna arhitektura i dizajn? Sa nestrpljenjem želim da vam...

Održivost = osnovna vrednost 1/2

Sveobuhvatan interdiscipinaran pristup u savremenom održivom arhitektonskom projektovanju donosi nam kompanija HOK koja je pionir...

Neophodnost ili formalnost izrade projekta za građevinsku dozvolu (2/3)

Nastavljamo seriju tematskih blogova posvećenih kompleksnom procesu pribavljanja građevinske dozvole pod nazivom  Neophodnost ili formalnost...

One Comment

  1. Avatar
    Mitar Reply

    Tekst je odličan i potrebno je tako razmišljati da nas budućnost ne bi pamtila po sebičnosti. molim vas samo jedan uticaj nekako nije naveden a značajan je. U građevinskoj industriji ima mnogo primera eksploatacije dece i ljudi, odnosno brutalnog uništavanja ljudskih resursa i potencijala, što je pored prirodnih, jedan od najvaznijih resursa. Taj segment održivosti ne vidi se u clanku. Pozdrav!

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*