Temu vezanu za budući razvoj evropskih gradova započela sam u prošlom blog tekstu pre svega zato što je interesantna, aktuelna i šalje pozitivnu poruku drugim gradovima.

Od kada je Evropska komisija prepoznala važnost i ulogu koji lokalna zajednica ima u razvoju i progresu urbanih sredina, godišnja nagrada za Zelenu prestonicu Evrope (European Green Capital Aword) je zamišljena kao inicijativa koja promoviše i nagrađuje takve napore. Cilj je potstaći gradove da se obavežu na dalju akciju i da prikažu i potstaknu razmenu najboljih praksi među evropskim gradovima. Prva nagrada za Zelenu prestonicu Evrope je doneta 2010.g i do sada je doneto ukupno 7 nagrada.

Prva nagrada za 2010.g  dodeljena je Stockholm (Švetska) iz razloga što je već imao efikasne mere ka smanjenju izloženosti stanovnika efektima buke, postavljene nove standarde za čistiju vodu i inovativan integrisan sistem odlaganja otpada.

Ne manje važan je i postignut standard da 95% stanovništva živi na manje od 300m udaljenosti od zelenog pojasa. Zvanično otvaranje novog tramvaja 2010.g pokazao je da je Stokholm zeleniji nego ikad. Tradicionalno poznat kao „Venecija severa“ Stokholm dodaje još jednu pozitivnu dimenziju ovom nagradom. I nakon 2010.g Stokholm sprovodi svoj cilj da inspiriše i druge gradove u zaštiti životne sredine i održivog razvoja putem međunarodnih konferencija, seminara i izložbi.

Evropska zelena prestonica za 2011.g je Hamburg (Nemačka) na obali reke Elbe, drugi je po veličini grad u Nemačkoj koji se suočava sa brojnim izazovima.

Ima posvećenu politiku, integrisanu strategiju planiranje i snažnu posvećenost ka „zelenoj viziji“. Kvalitet vazduha je na visokom nivou, održivi javni prevoz, smanjenje emisije CO2 za 15% u odnosu na 1990.g i ambicijozne ciljeve smanjenje emisije CO2 za 40% do 2020.g i smanjenje emisije CO2 80% do 2050.g.

Evropska zelena prestonica za 2012.g Vitorija-Gasties (Španija). Grad koji se nalazi na severu Španije formiran u obliku koncentričnih krugova, u samom centru je „zeleni pojas“ dok su rubni krugovi oko grada šume i planine. Grad ima visok procenat zelenih javnih površina, preduzete su i brojne mere za povečanja biodiverziteta i ekosistema. Grad obiluje rekreativnim sadržajima, prirodnim staništima biljnog i životinjskog sveta. Zastupljene su i zelene površine koje imaju edukativnu svrhu-baštenske zajednice koje omogućavaju stanovništvu da se bave hortikulturom.

Zelena prestonica za 2013.g je Nantes (Francuska). Šesti je po veličini grad u zapadnoj Francuskoj koji je još 2004.g. proglašen od strane (Time Magazine) kao grad u kome je život najpodnošljiviji. Za desetak godina grad se fokusirao ka održivom javnom prevozu i razvijenoj biciklističkoj infrastrukturi.

Minimiziran je prevoz automobilom u centru grada, a indikatori zagaženja CO2 su ispod graničnik vrednosti.

Kopenhagen glavni grad Danske je Zelena prestonica Evrope za 2014.g

Osnove njegovog funkcionisanja su na javno-privatnim partnerstvima, održivom zapošljavanju i eko-inovacijama. Grad sarađuje sa kompanijama, univerzitetima i organizacijama posvećenim razvoju i inplementaciji zelenih principa. Njegov projekat „Severna luka“ uključuje zelenu laboratoriju koja se bavi eko-tehnologijama. Ovaj princip zelenog ekonomskog razvoja koji utiče na ekološke, sociološke i ekonomske probleme ima veliki potencijal na širenje u regionu. Prema odluci žirija Kopenhagen se izdvaja u domenu urbanističkog planiranja i projektovanja.

Ima ambiciozan plan da 50% stanovništva do 2025.g bude CO2 neutralan. Građani aktivno učestvuju u gradskim procesima jer smatraju da su deo rešenja.

Bristol zelena prestonica Evrope za 2015.g nalazi se u jugozapadnoj Engleskoj.

Žiri je inpresionirao svojim investicionim planovima za transport i energiju. Grad je izdvojio značajna sretstva (800 miliona evra) za saobraćaj, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Od 2005.g emisija štetnih gasova se konstantno smanjuje uprkos rastućoj ekonomiji, zabeležen je rast 4,7% u zelenoj ekonomiji i udvostručio se broj biciklista u poslednjih nekoliko godina.

Bristol ima ambiciozan cilj…17.000 radnih mesta do 2030.g u kreativnim-digitalnim industrijama.

Zapaženi rezultati pobedničih gradova daju nadu da život u urbanim sredinama u bliskoj budučnosti neće bit obeležen zagađenjem,bukom, saobraćajnim kolapsom, otuđenjem…

U sledećem blog tekstu pričamo o evropskoj zelenoj prestonici koja će obeležiti 2016. godinu >>>

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.