Da li se zapitate, kakvo je naše savremeno životno okruženje?

Dali utiče na našu svakodnevnu rutine, navike i kvalitet života. Koliko obraćamo pažnju na svoje životno okruženje ili smo postali previše inferiorni i nezainteresovani pod izgovorom preopterećenosti svakodnevnicom.

Šta imamo kao rezultat…ambijente i urbane prostore u kojima smo sami sebe stavili u veštački kontekst…škole, poslovne zgrade, trgovački centri, bolnice, izgrađene urbane stambene celine..sa vrlo malo ili nimalo kontakta sa prirodom.

Veći deo ovakvog izgrađenog okruženja je bez adekvatnog prirodnog osvetljenja, prirodne ventilacije, prirodnih materijala. U većini slučajeva imamo nehumane prostore koji negativno utiču na naše zdravlje i produktivnost.

Ovako ekološki osiromašena staništa pospešuju kod nas kao korisnika prostora (umor, neraspoloženje, simptome bolesti, neproduktivnost…)

Kako možemo da učinimo da nešto promenimo?

Jedan od mogućih koncepata je svakako Biofilni dizajn o kome smo pričali u prethodnom tekstu i blog postu.

Fundamentalni zadatak Bifilnog dizajna je da se pozabavi nedostacima savremeneog životnog okruženja i pomaže nam da kreiramo ambijente koji će nam omogućiti neposredniji kontakt i doživljaj prirode.

Uspešna primena biofilnih principa zavisiće od usvajanja nove svesti prema prirodi (kod svakog od nas) i njegovog uticaja na naše mentalno i fizičko zdravlje, a ujedno će nam pomoći da ostvarimo kvalitetniju vezu i kontakt sa prirodom.

Kvalitetno životno okruženje

Koliko je važno za sve nas koji živimo u urbanom okruženju da se okrenemo ovim principima dovoljno je da napravimo paralelu između urbanog i ruralnog okruženja.

Ako uporedimo ruralno, prigradsko i gradsko (urbano) okruženje, videćemo da je interakcija između ljudi i prirode daleko intenzivnija u ruralnim i prigradskim sredinama.

U gradskim sredinama, prednosti kao što su (dvorište, tremovi, pogled sa prozora na zelenilo) su podcenjeni u postavkama velike gustine naseljenosti gradskih sredina.

Balkoni/ terase su najčešće skučeni ili dostupni samo korisnicima luksuznije opremljenih nekretnina, što je svakako posledica ograničenog raspolaganja zemljištem u urbanim sredinama.

Zato je izuzetno važno da ograničenja koja sputavaju sve nas koji živimo u gradskim urbanim sredinama da ove nazovimo „nedostakte“ pokušamo da prevaziđemo i iskoristimo sve mogućnosti koje nam biofilni koncept omogućava kako bi smo svoj životni i radni prostor oplemenili i učinili prijatnijim za boravak.

Ako vas interesuje da saznate više o biofilnom konceptu preporučujemo da pročitate našu elektronsku knjigu “U senci održivosti biofilna arhitektura”

Za uslove preuzimanja eKnjige pišite nam na info@arhingreen.rs

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.