Proučavaj prirodu, voli je, budi joj blizu. Nikada te neće izdati – rekao je jedan od najpoznatijih svetskih arhitekata Frenk Lojd Rajt. Ovu filozofiju primenio je gradeći objekte u harmoniji sa prirodnim okruženjem, što je nazvao organskom arhitekturom.
Koncept je polako prerastao u pokret u arhitekturi pod nazivom biofilni dizajn koji je profesor socijalne ekologije na Jejl Univerzitetu Stiven Keler opisao kao “pristup koji podstiče koristan kontakt između ljudi i prirode u savremenim zgradama i pejzažima”.
U sadašnjem trenutku, kada se suočavamo sa ekološkim i socijalnim izazovima savremenog čoveka, konstantnim odvajanjem čoveka od prirode, javlja se potreba za projektovanjem gradova, naselja, kvartova, objekata, enterijera i eksterijera, koji će nam omogućiti povezivanje sa prirodom, ne samo fizičko nego i duhovno – pojasnili smo za portal eKapija u njihovom jesenjem biltenu posvećenom enterijerima.
„Inspirativni prostori rađaju dobre ideje“ naziv je tematskog biltena eKapija za koji smo pojasnili o konceptu Biofilnog dizajna u enterijeru i koja su tri zlatna pravila kod uređenja.
Tri zlatna pravila – Novac nije presudan
Biofilni dizajn se može primeniti u bilo kom enterijeru, od doma, do kancelarije. Komljenović veruje da praktično svi naši prostori imaju potrebu za nekom minimalnom korekcijom kako bi dobili na kvalitetu življenja. Kako kaže, poslednjih 30 godina previše smo čoveka postavili u veštački kontekst, sa vrlo malo ili nimalo kontakta sa prirodom. Dobra vest je da nam za uređenje prostora u skladu sa principima biofilnog dizajna nije neophodno puno novca, već samo malo dobre volje i po koja promena ustaljenih navika.
– U suštini najvažnija je promena navika, jer većina staništa u kojima boravi savremeni čovek je zatvoreno, izgrađeno okruženje u kome provodi 90% svoga vremena. Rezultat ovakve organizacije života i rada prouzrokovao je raskorak (otuđenje) između čoveka i prirode. Ovakva organizacija života, slobodnog vremena, a posebno rada u zatvorenom okruženju češće prouzrokuje zamor, nedostatak motivacije i izostanak sa poslovnih obaveza – ističe arhitekta.
Mnogima su prva asocijacija na ovaj dizajn biljke, što kako kaže naša sagovornica, jeste važno, ali još je važnija primena prirodne ventilacije, prirodnog osvetljenja, prirodnih materijala, pogled iz zatvorenog prostora ka prirodi i druga iskustva prirodnog sveta u savremenom okruženju. Ona izdvaja tri principa biofilnog dizajna u enterijeru.
Prvi princip – Važno je obezbediti dovoljno prirodnog vazduha u životnom ili radnom ambijentu
Drugi princip – Važno je obezbediti dovoljno prirodne svetlosti u životnom ili radnom ambijentu
Treći princip – Važno je povezati unutrašnji i spoljašnji prostor
(koji doprinosi boljoj osvetljenosti prostorija)
Naša sagovornica je uverena da nije reč o prolaznom trendu, već o priči koja je postala naročito aktuelna posle epidemije korone virusa, kada nam je zdravlje svima postalo prioritet, bez obzira na godine.
– A biofilni dizajn stavlja u fokus zdravlje korisnika prostora, čime se do sada u enterijeru i arhitekturi nismo bavili. Naravno, ne pretendujemo da sada zalazimo u neka medicinska promišljanja. Jednostavno, potrebno je da postojeća saznanja iskoristimo, povežemo ih i promislimo šta je najbolje za korisnike prostora koji kreiramo. Naravno, u saradnji sa ostalim kolegama tehničkih struka, društvenih, medicinskih, ako priroda projekta zahteva kompleksniji pristup – pojašnjava Komljenović.
Kompletan razgovor pročitajte na sledećim stranicama:
