Tokom predhodnih nedelja, u jednom od blog tekstova, naveli smo razloge zbog kojih je urbana poljoprivreda izuzetan potencijal za razvoj gradova. S obzirom na činjenicu da je sve veći procenat stanovništva u gradovima, postaje važno razvijati urbanu poljoprivredu.
Pomenuli smo takođe da urbana poljoprivreda proizvodi oko 15% svetske hrane i da je interesovanje sve veće za ovaj vid uzgajanja namirnica. Jedan od načina za realizaciju i razvoj urbane poljoprivrede jesu i zeleni krovovi, koji u velikoj meri mogu doprineti povećanju površine za realizaciju urbane poljoprivrede.
Koliki je značaj primene zelenih krovova, govorili smo i u jednom od naših serijala tekstova posvećenih ovom interesantnom zelenom elementu u arhitekturi.
Zanimljiv je podatak koji je naveden u istraživanju iz 2006, članak ‘‘Green Roofs – Cooling Los Angelese: A Resource Guide’’ (Zeleni krovovi – Hlađenje Los Anđelesa: Vodič za resurse), pokazatelji ukazuju da jedan kvadratni metar zelene površine može amortizovati negativan uticaj jednog automobila, u proseku.
Kombinovanjem i primenom zelenih krovova sa urbanom poljoprivredom može dovesti do većeg stepena amortizacije emisije ugljen dioksida u gradovima, ne samo direktnim pretvaranjem istog u kiseonik. Doprinos je i u različitim načinima sprečavanja nastanka CO2 što je višestruki pozitivan učinak.
Potencijal urbane poljoprivrede se ogleda ne samo u proširenju mogućnosti filtriranja štetnih materija i gasova. Urbana poljoprivreda ima dodatnih pozitivnih uticaja na više aspekata našeg društva, a zeleni krovovi su svakako jedan od odličnih modela za realizaciju.
Ekonomski gledano, urbana poljoprivreda ima potencijal da pokrene nova radna mesta, da smanji osnovne troškove obrade, čišćenja, pakovanja, transporta i marketinga svih proizvoda. Rezultat je manja cena za veći kvalitet namirnica. Dolazi do manjeg straha od nedostatka hrane i ‘‘siromaštva’’ u raznolikoj ishrani, koja se javlja usled velikih troškova pri kupovini namirnica.
Podsticaj dobrih emocija i osećaja blagostanja se takođe postiže pokretanjem ove discipline. Urbane bašte su mesta koja pospešuju sociološku interakciju i navode ljude na uključivanje pojedinaca u društvo, što stvara osećaj pripadnosti.
U članku, ‘‘Growing urban health: Community gardening in South-East Toronto’’ (Odgajanje urbanog zdravlja: Zajedničko baštovanstvo u Jugo-istočnom delu Toronta) istraživanje je pokazalo da osećaj posedovanja hrane u svakom trenutku pozitivno utiče na mentalno zdravlje čoveka i da može podići nivo samopouzdanja kod ljudi i osećaj zajedništva.
Javljaju se energetski benefiti u obliku uštede energije pri održavanju i transportu namirnica. Smanjena potreba za transportom namernica dovodi do smanjene emisije CO2, čime se sprečavaju negativni efekti na ozonski omotač i smanjuje se generalno zagađenje vazduha.
Rezultat je da se gaji zdravija hrana, jer je površina na kojoj se gaji redovno održavana. Potencijalne obradive površine u neposrednoj blizini gradova često mogu biti zagađene direktno – bacanjem otpada na njih, ili indirektno – zagađenjem usled vode koja je ustajala (siva voda).
Potražite inspiraciju na prvoj online prodaji vrtnog bilja i prateće opreme…
Urbana poljoprivreda ima potencijal da podstakne dinamičnost ekonomije grada i da doprinese razvoju zdrave, bezbedne i brzo dostupne hrane. Održivost urbane poljoprivrede je usko povezana sa drugim elementima koji doprinose razvoju jedne jake, otporne sredine koja svoje građane povezuje međusobno, obezbeđuje hranu i održava radnu i produkrivnu atmosferu među ljudima, a pritom je zdrava po okolinu.
Sve veći broj razvijenih gradova dizajnira programe za urbanu agrokulturu, primenjujući različite načine za planiranje budućih načina razvoja, a zeleni krovovi su jedan od najvažnijih modela primene i realizacije.
Autor teksta: Iva Sučević dipl.inž.arh.
Koautor i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
