Skip to main content

Zeleni krovovi nude mnogo više od estetike (2/3)

Zeleni krov tramvajskom stajalištu
25 Oct 2017

Zeleni krovovi nude mnogo više od estetike (2/3)

Tema zelenih krovova poslednjih godina sve više počinje da zaokuplja stručnu javnost. Njihova primena je već prisutna jednu deceniju, negde čak i dve u zapadnim razvijenim zemljama. Iskustva stečena kroz ovu primenu polako dolaze i kod nas, stručna javnost pokušava da se uklopi u svetske trendove kada je arhitektura i građevinarstvo u pitanju.

Temu, da zeleni krovovi nude mnogo više od estetike… započeli smo u prošlom blog postu. Osvrnuli smo se na  pozitivne efekte primene zelenih krovova kada su ekstremne vremenske prilike u pitanju. Ovoga puta , preneću vam interesantne podatke kada je uticaj zelenih krovova na kvalitet vazduha u pitanju, u urbanim sredinama.

Vegetacioni krovovi pomažu u pretvaranju ugljen-dioksida (CO2) u kiseonik (O2). Biljke na zelenom krovu, imaju najvažniju ulogu u uklanjanju negativnih čestica iz vazduha i utiču a stvaranje dodatnog kiseonika, poboljšavaju kvalitet vazduha i pozitivno utiču u borbi protiv efekta staklene baste.

Ovoga puta prenosim Vam jedan interesantan primer iz okruženja, u pitanju je projekat koji se trenutno realizuje u Rumuniji (u Bukureštu), pod nazivom “Zelene stanice”.

O kakvim “zelenim stanicama” je reč?

Naime, do kraja oktobra 2017.godine,  34 tramvajske stanice u Bukureštu biće pokrivene zelenim krovom.

Projektanti koji su radili na ovom projektu, izneli su podatak da za sat i po vremena zeleni krov može da apsorbuje količine ugljen dioksida koje je emitovalo 27 automobila u dužini od 80 kilometra. Odnosno, da za godinu dana, ova vrsta krova može apsorbovati 130 kg ugljen dioksida.

Detalj zelenog krova na tramvajskoj stanici u Bukureštu

Ovo nisu jedini pozitivni efekti instaliranja zelenih krovova na tramvajskim stanicama, u dobrom delu značajna je njihova uloga u absorciji buke. Vegetacija apsorbuje zvučne talase pored mikro čestica u vazduhu, čime se smanjuje broj decibela (merna jedinica za jačinu zvuka).

Kada se završi inpementacija krovova na tramvajskim stanicama u Bukureštu, u najavi je i njihova realizacija na autobuskim stajalištima.

Ovaj primer Bukurešta svakako je primenjiv i na druge gradove u okruženju (zato mi je bio i interesantan da ga pomenem).  Pogotovo, što je to primer iz komšiluka i svakako je primenjiv na naše gradove koji imaju razvijenu saobraćajnu infrastrukturu  (Novi Sad, Beograd, Niš,…)

Bukurešt, svojim primerom pokazuje kako vrlo jednostavnim rešenjem (koje ne zahteva preveliki budžet i investicije) je moguće krenuti put “zelenog principa” i poboljšanja kvaliteta života u urbanim sredinama.

Do narednog čitanja, kad će mo se osvrnuti na pozitivni uticaj zelenih krovova u eliminisanju toplotnih ostrva u urbanim sredinama, puno pozdrava 🙂

Podaci vezani za projekat Zelene stanice u Bukureštu, Izvor www.romania-insider.com

Za koju vrstu zelenog krova se odlučiti… saznajte iz našeg najnovijeg vodiča >>>

 

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Zašto je važna energetska sanacija objekata

Pitanje energetske sanacije objekata poslednjih godina postaje sve aktuelnije. Neplansko trošenje energetskih resursa je jedan...

Biomimikrija – budućnost arhitekture

“Mi treba da se ugledamo na ekologiju i botaniku, i načine na koje drveće funkcioniše,...

Terasa – biofilna oaza

Tokom letnjih meseci potreba za kontaktom sa prirodom kod svih nas je naročito izražena. Lepo...

One Comment

  1. Avatar
    Nešo Reply

    Eto, za interesantne ideje, često ne treba suviše novca…

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*