Temu, zeleni krovovi nude mnogo više od estetike…nastavljamo u kontekstu njegove uloge u eliminaciji toplotnih ostrva. Videli smo kakva je uloga zelenih krovova u rešavanju urbanih problema (prevelika buka, zagađenje vazduha, posledice preobilnih kiša) i ovde se nezaustavlja niz negativnih posledica koje rešava ovaj zeleni arhitektonski koncept.

Kakav je uticaj zelenih krovova u eliminaciji stvaranja toplotnih ostrva u urbanim sredinama?

Primer koji smo naveli u prošlom blog postu  , ozelenjavanje tramvajskih stanica, nam pokazuje višestruke pozitivne efekte kod primene zelenih krovova, pa tako i pozitivan uticaj na eliminaciju toplotnih ostrva.

Šta su toplotna ostrva u urbanim sredinama? Zašto je ovaj fenomen sve izraženiji?

Urbana ostrva toplote su fenomen koji nastaje usled velikog porasta temperature u gradovima tokom letnjih meseci, i u odnosu na okolinu pretstavlja najvažniju posledicu uticaja urbanizacije na topoklimu.

Šta se ustvari dešava kada nastupe letnje vrućine u gradovima:

1. Dolazi do velikog zagrevanja zemljine površine, pa umesto da tokom večeri dolazi do hlađenja vazduha, javlja se efekat isijavanja toplote koji je najizraženiji u večernjim satima.

Pojava ovog fenomena je posledica primene betona kako u izgradnji objekata u urbanim sredinama tako i njegova primena u parternom uređenju gradova, primeni urbanog mobilijara i infrastrukturi. Gradovi su postali okovani betonom, zelene površine su svedene na minimum, a kao posledicu toga imamo efekat koji se javlja prilikom najtoplijih sunčanih dana. Šta se ustvari dešava, beton apsorbuje (akomulira) toplotu i isijava, dodatno pojačava, podiže spoljnu temperature vazduha. Tako da pri teperaturi 35-40 stepeni, u urbanom području okovanom betonom teperatura dostiže 45-50 pa čak i 60 stepeni. Svi smo svedoci poslednjih godina pojave ovog efekta i u našim gradovima.

2. Nije ovo jedino što se dešava, naime ovaj efekat lančano povlači za sobom emisiju štetnih gasova (efekat staklene baste) koji nastaje usled ujednačenog intenziteta ostrva toplote tokom dužeg perioda sunčanih dana.

3. Još jedan fenomen je prisutan kod pojave urbanih ostrva toplote, a to je antropogena emisija toplote. To je situacija kada je ostrvo toplote izraženije zimi i kasno noću u urbanim sredinama u odnosu na ruralnu sredinu.

Ovo je ukratko o fenomenu urbanih toplotnih ostrva.

Koga tema više zanima može pronaći pisane izvore o klimatologiji na internetu.

Mi se vraćamo značaju zelenih krovova u rešavanju urbanih problema.

Kakva je uloga zelenih krovova u eliminaciji efekta toplotnih ostrva?

Poznato nam je, da prilikom svakog boravka u prirodi (kada su najtopliji sunčani dani) je mnogo prijatnije i da je teperatura do 10 stepeni niža nego u gradu. Primena zelenih krovova (tokom najtoplijih sunčanih dana) može pomoći urbanim sredinama da smanji temperature u značajnoj meri , do 5 stepeni, a u kombinacji sa ozelenjavanjem okruženja mogu se ostvariti i bolji efekti.

Da zeleni krovovi mogu dati značajan doprinos u upravljanju toplotom na različitim nivoima u urbanim sredinama, neosporno je.

Jedan primer Intenzivnog zelenog krova

Na ovu temu popričali smo i sa pejzažnim arhitektom Magdalenom Nenković koju takođe zanima ova tema.

Pitali smo je kako ozelenjavanje može pomoći da zeleni krovovi budu efikasniji?

” U zavisnosti od vrste krova (ekstenzivni, poluintenzivni i intenzivni) pristupamo njihovom ozelenjavanju. Kod ekstenzivnog se sadi lagana vegetacija, kao što su sedumi, kod poluintenzivnog su biljke visine visine do 50-60 centimetara (to mogu biti razne vrste ukrasnih trava I trski, kao I sedumi). Kod intenzivnog tipa krova dozvoljeno je saditi biljke visine i do 4 metra. Od ovakvog krova može se napraviti pravi mali vrt ili park, izbor biljnih vrsta je veliki.”

Iz razovora sa Magdalenom Nenković vidimo da su mogućnosti velike kada je upitanju ozelenjavanje zelenih krovova.

Izuzetno je važno da u rešavanju i realizaciji  zelenih krovova  imamo pristup u kome će učešće uzeti sve inženjerske struke koje mogu pomoći da se dođe do adekvatnog rešenja.

Budućnost će tek pokazati, a do stručne prakse je na koji način i koliko inovativno je u mogućnosti da pruži odgovarajuća rešenja.

Do narednog čitanja, i nove teme… puno pozdrava 🙂

Dostupni izvori:   Landscape Architect – Magdalena Nenković

Za koju vrstu zelenog vegetacionog krova se odlučiti… saznajte iz našeg najnovijeg vodiča >>>

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.