Kao što već znate, ergonomiju smo spominjali i ukratko definisali u nekim od naših prethodnih tekstova, mada je sama tema dosta kompleksna i potrebno je detaljnije pristupiti iz više razloga, koji će se prožimati u tekstu koji sledi.

Ergonomija (gr. Ergon = rad + Nomos = zakon, pravilo) predstavlja interdisciplinarnu primenjenu nauku koja se bavi proučavanjem i prilagođavanjem životnog i radnog okruženja čoveka čineći ih anatomskim, udobnim, bezbednim, i maksimalno prilagođenim potrebama, psihofiziološkim mogućnostima i ograničenjima ljudskog delovanja.

Ergonomija se služi pomoćnim naukama i disciplinama radi dobijanja tačnih rezultata analiza ljudskog okruženja i psihofizioloških ograničenja i mogućnosti, a to su:

–Antropometrija (metoda antropologije koja se bavi merenjem ljudskog tela),

–Fiziologija rada (proučava funkcije ljudskog organizma pri radu i nakon rada),

–Psihologija rada (proučava probleme psihičkog prilagođavanja zahtevima rada),

–Sociologija rada (proučava odnose ljudi unutar industrije),

–Tehnologija rada ( istražuje oblikovanje mašina, alata, naprava, radi komercijalne upotrebe i industrijskih ciljeva)

–Pedagogija rada (istražuje postupke svrsishodnog školovanja i obuke zaposlenih),

–Organizacija rada (uređenje radnih postupaka i radne okoline u kojem dolazi do najmanjeg trošenja radnikove energije).

Ergonomija danas igra važnu ulogu u određivanju naprezanja čoveka prilikom obavljanja svakodnevnih aktivnosti, a sve sa ciljem očuvanja zdravlja i normalnog funkcionisanja.

Ukoliko se poznaju fiziološki procesi ljudskog organizma, od čijeg skladnog delovanja zavisi celokupna funkcionalnost pojedinca, moguće je predvideti i sprečiti pojavu grešaka i oboljenja uzrokovanih neprirodnim uslovima okoline.

Pravilnom profesionalnom orijentacijom, uređenjem radnog prostora u skladu sa higijenskim standardima i proizvodnjom naročito prilagođene opreme, projektovane tako da što manje remeti uobičajene fiziološke aktivnosti, ergonomija postaje nezaobilazni saveznik u borbi protiv profesionalnih oboljenja.

Studije su pokazale da dizajn i uslovi sopstvenog radnog prostora doprinose osećaju udobnosti, motivaciji, sigurnosti, kao i toleranciji na stres. Kao što je poznato, dobri radni uslovi rezultuju veću produktivnost i kvalitet rada, dok loš dizajn može dovesti do umora, grešaka ili nesreće na radu.

Cilj ergonomije je izučavanje i prilagođavanje uslova i sredstava za rad, procesa i proizvoda tog rada čoveku sa psihološkog, fiziološkog i anatomskog aspekta, umesto prilagođavanja ljudi potrebama posla što daje loše rezultate i ima više posledica po zdravlje ljudi.

Ovim tekstom objašnjen je pojam ergonomije, njen značaj u svim delatnostima života, stoga će u narednim tekstovima biti govora o nekim principima uređenja enterijera u skladu sa ergonomijom i osnovnim potrebama ljudi.

Inspiracija: SE – ERGO

Autor teksta: Đurđina Sladaković, mas.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.