Ekološki pristup u arhitekturi i energetska održivost objekata postaju sve značajniji faktor koji utiče na projektovanje stambenih objekata/jedinica kako u svetu, tako i kod nas. Motiv je odgovorna potreba i želja za povećanjem standarda življenja, kao i potreba za očuvanjem prirode koja nas okružuje.

Mogućnosti i način očuvanja ekologije se može realizovati u mnogim aspektima arhitekture i građevinarstva, kroz adekvatan  proces planiranja jednog objekta. Kada su pasivne kuće u pitanju, nosioci ovog koncepta su solarna i geotermalna energija, ali više kao dodaci na finalan proizvod/objekat koji poboljšavaju energetske performanse objekta u smislu čuvanja i regeneracije energije bez zavisnosti od lokalnih energetskih sistema. S druge strane postoji rešenje koje je utkano u samo projektovanje i građenje pasivnih kuća (adekvatna izolacije i odabir ugređenih materijala).

Pasivna kuća je koncept koji striktno poštuje konzervaciju energije, odnosno sprečava toplotnu energiju da napusti ili da dospe u zatvoreni sistem. Što se postiže pažljivim odabirom građevinskog materijala i proračunom adekvatne izolacije objekta.

Pasivnim objektima je potrebno vrlo malo energije za grejanja, a ukoliko su dobro proračunati i  klimatski uslovi idu u prilog konceptu pasivne kuće, grejanje je u potpunosti nepotrebno. Kako bi se održavala konstanta temperatura objekta uz neprekidan dotok svežeg vazduha, potrebno je isplanirati adekvatan sistem ventilacije. Svi spojevi između elemenata konstrukcije, kao i sami elementi, moraju biti otporni na propuštanje vazduha odnosno toplote koju on prenosi. Zbog toga se obraća posebna pažnja na hermetičko zatvaranje objekta.

Snimak objekata termovizijskom kamerom

Na ovoj slici može videti zračenje toplote koju emituju objekti (plavo za nizak, a crveno za visok nivo emisije). Plavi objekat u sredini je građen po principima gradnje pasivnih kuća. Njegov nivo emisije toplotne energije je izuzetno nizak, što pokazuje boja objekta. Okolni objekti su dosta svetliji, što znači da gube energiju. Takođe možemo videti da spojevi na prozorima u prizemlju imaju žute fleke, koje predstavljaju nesavršenost u izvođenju ovakvog tipa objekta.

Prednosti pasivnih kuća se ogledaju pre svega u ekološkom otisku koji ostavljaju za sobom. Materijali koji se koriste za njihovu gradnju su najčešće reciklirani, ekološki  ili takvog porekla da njihova proizvodnja i obrada ne dovodi do prekomerne emisije ugljen-dioksida.

Pored toga važan aspekt pasivnih kuća je hermetičko zatvaranje objekta što zvuči loše (ventilacija, provetravanje, itd.), međutim to ima izuzetno povoljan efekat na prenos toplotne energije, a nedostaci koji se javljaju se lako otklanjaju pravilno planiranim sistemima za ventilaciju koji koriste filtere za prečišćavanje i imaju nizak koeficijent provoda toplote.

Veliki prednost kontrolisanja protoka vazdušnih masa kroz objekat dovodi do veće energetske efikasnosti koja se javlja u obliku niske potrošnje energije na grejanje, a nekim slučajevima gde je kuća dobro isplanirana, grejanje je u potpunosti nepotrebno.

Pored faktora niske potrošnje energije i očuvanja životne sredine, postoje drugi pozitivni aspekti gradnje pasivnih kuća, kao što je smanjena zavisnost od javne električne mreže (ukoliko sadrži solarne panele ili slično), čistiji vazduh unutar objekta (filtriranje kroz kontrolisane puteve dovoda vazduha), smanjen uticaj vlage i temperaturnih promena na prostor u enterijeru, mir koji je prouzrokovan hermetičkim zatvaranjem. Lista pozitivnih karakteristika daleko nadmašuje svaku listu potencijalno negativnih osobina ovakvog koncepta i rešenja stanovanja.

Nedostaci koncepta pasivne kuće naravno postoje, a vezane su uglavnom za ekonomske faktore i moguće ih je otkloniti dobrim upravljanjem. Jedan od najvažnijih faktora koji utiču na cenu izvođenja pasivnih objekata je radna snaga koja je potrebna za izvođenje potrebne preciznosti koju zahveta ovakav tip objekta/projekta. Takođe, potrebno je veće početno ulaganje u objekat, ali se vremenom isplati, jer kod nekih rešenje nema potrebe za uvođenjem grejanja i ušteda je dugoročna.

Naravno, i cena projektovanja ovakvih objekata je veća jer zahteva posebna stručna znanja i preko potreban  timski rad među projektantima različitog profila i stručnosti.

Pasivni objekti predstavljaju obostrani benefit za prirodu i čoveka. Postižu vezu izolovanjem, čuvaju prirodu od ljudskih, a ljude od prirodnih uticaja, dok u isto vreme pospešuju bolji standard života i uvode jednostavnost u svakodnevnicu.

Autor teksta: Miloš Janković dipl. inž. arh.

Koautor i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl. inž. arh.