Sveobuhvatan interdiscipinaran pristup u savremenom održivom arhitektonskom projektovanju donosi nam kompanija HOK koja je pionir i lider u ovoj oblasti.

Već smo pričali u jednom od naših blog tekstova šta podrazumeva koncept zelene gradnje i ovoga puta ukratko podsećamo…

Zelena gradnja je kompletan proces/ciklus koji počinje idejom, projektovanjem, izvođenjem, upotrebom i nakraju održavanjem objekta na principima održivosti. Može se reći, da se zelena gradnja odnosi na celokupnu udobnost i funkcionalnost objekta kroz njegovo kompletno životno razdoblje.

Mogo faktora utiče na kvalitet zelene gradnje, a ključni su principi održivosti koji doprinose kvalitetu: iskorišćenost građevinskog prostora, zbrinjavanje otpada, povezanost sa susedstvom, racionalna potrošnja vode, racionalna potrošnja energije, upotreba obnovljivih izvora energije itd.

Zabluda je da je zelena gradnja stvaranje objekata koji se baziraju samo na uštedi energije, akcenat je na kreiranju kvalitetnijeg i ugodnijeg životnog prostora. Osnovna i najvažnija prednost koncepta zelene gradnje što se obraća pažnja na celokupni životni vek objekta od ideje do upotrebe objekta.

Upravo da bi primerom pokazali koliko je kompleksan proces projektovanja i izgradnje zelenog objekta, pretstavljamo vam jedan interesantan projekat kompanije HOK koji se izdvaja inventivnim rešenjima.

Njihov projekat rekonstrukcije poslovne zgrade u Los Anđelesu je inpresivno i inovativno rešenje koje je smanjilo ukupnu potrošnju energenata u objektu poslove zgrade za 84%.

Poslovni objekat koji koji je trebalo rekonstruisati datira iz 60-ih godina prošlog veka i rađen je u čeličnoj konstrukciji, obložen betonskim i staklenim panelima. Otežavajući faktor zatečenog stanja su bili unutrašnji hodnici objekta lišeni prirodne svetlosti.

Dzajnersko rešenje se zasniva na fotonaponskim panelima koji su primenjeni na 30.000 m2 krova postojećeg objekta i primenom koncepta mikro algi koje proizvode energiju i pokrivaju 35.000 m2 površine fasade.

Tokom analize došlo se do podatka da jedna četvrtina energetskog opterećenja objekta otpada na potrošnju veštačkog osvetljenja. I u skladu sa tim novo rešenje  uvodi dodatne svetlosne izvore (osam svetlosnih bunara) koji su eliminisali potrošnju energije.

Kako bi se realizovalo rešenje svetlosnih bunara bilo je neophodno srušiti unutrašnje pregradne zidove i potpuno promeniti koncept i organizaciju prostora, sistem otvorenog plana doneo je novi kvalitet prostoru. U tri velika postojeća atrijuma koja nisu bila osvetljena uvedeno je prirodno osvetljenje.

Sistem grejanja i hlađenja je činio još jednu četvrtinu energetskog opterećenja. Novim konceptom atrijuma poboljšana je prirodna ventilacija, i smanjeni su troškovi.

I sledeći tekst posvetićemo ovoj izuzetnoj rekonstrukciji objekta, gde ćemo detaljnije predstaviti koncept zelene fasade,  jer je interesantan primer primene biomimikrije u arhitekturi.

Izvor: kompanija HOK

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.