Ovih dana, tačnije od 24-30.09.2018.g održana je svetska nedelja zelene gradnje koja ima za cilj upravo da promoviše zelene koncepte u stanovanju. Ove godine pod sloganom #HomeGreenHome okreće se krajnjim korisnicima i njihovom uključivanju u usvajanju koncepata zelene gradnje i koje benefite krajnji korisnih ima u primeni ovih koncepata u svakodnevnom življenju.

Kako smo do sada pisali o raznim segmentima zelene gradnje (zeleni krovovi, zeleni zidovi, zelene prestonice Evrope…) red je da jedan tekst posvetimo pojašnjenju koncepta zelene gradnje.

Zelena gradnja je kompletan proces/ciklus koji počinje idejom, projektovanjem, izvođenjem, upotrebom i nakraju održavanjem objekta na principima održivosti. Može se reći, da setermin  zelena gradnja odnosi na celokupnu udobnost i funkcionalnost objekta kroz njegovo kompletno životno razdoblje.

Mogo faktora utiče na kvalitet zelene gradnje, a ključni su principi održivosti koji doprinose kvalitetu: iskorišćenost građevinskog prostora, zbrinjavanje otpada, povezanost sa susedstvom, racionalna potrošnja vode, racionalna potrošnja energije, upotreba obnovljivih izvora energije itd.

Zabluda je da je zelena gradnja stvaranje objekata koji se baziraju samo na uštedi energije, akcenat je na kreiranju kvalitetnijeg i ugodnijeg životnog prostora. Osnovna i najvažnija prednost koncepta zelene gradnje što se obraća pažnja na celokupni životni vek objekta od ideje do upotrebe objekta.

Koncept zelene gradnje kod nas je tek u povoju. Prve naznake sistemskog uređenja ovog koncepta kod nas kreće 2012.g kada je zakonski regulisana obavezna izrada Elaborata energetske efikasnosti objekta, kako za nove objekte tako i za rekonstrukciju i energetsku sanaciju objekata. Ovim je uspostavljen energetski razred objekata od ( „G“ do „A+“ oznake)  je definisana maksimalna dozvoljena godišnja potrošnja finalne energije za grejanje (kWh/m2) i to posebno za nove objekte i posebno za postojeće objekte. Detaljnije na sledećem linku >>>

Sistem zelene gradnje je svakako je skuplji od klasične gradnje ali, uloženo se tokom godina višestruko vraća u kostantnoj mogućnosti za uštedom energije tokom vremena, a o komforu i udobnosti suvišno je govoriti.

Savremenom čoveku je ovaj koncept više nego neophodan, jer pored uštede energije u dužem vremenskom periodu, tu je i smanjena potreba za servisiranjem i održavanjem primenjenih sistema.

Naročito bih pomenula još jedan izuzetno važan aspekt a to je utočište posle napornog i stresnog dana ili stvaranje ambijenta koji pozitivno utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje. Ovim se priča zelene gradnje širi na polje biofilnog dizajna/biofilnog koncepta u arhitekturi, enterijeru i dizajnu savremeni čovek ponovo se vraća prirodi od koje se odvojio/otuđijo.

Kako bi smo širu javnost edukovali na ovom polju, Arhingreen je kreirao online kurs „Kreiraj svoj biofilni ambijent“ koji je imao svoje probno pretstavljanje tokom juna meseca ove godine a od oktobra svakog meseca ćemo organizovati online kurs za sve zainteresovane korisnike prostora koji žele da kvalitet svog življenja i stanovanja podignu na jedan veći stepen udobnosti uz minimalna ulaganja.

Zelena gradnja nije nužno i zdrava gradnja, to su neke zamke u koje se može upasti prilikom planiranja i izgradnje objekta. Zbog sve veće konkurencije i napretka na tržištu građevinskih materijala i plasiranja proizvoda koji nemaju uvek karakteristike „prirodnih materijala“ .

U ponudi je sve više materijala koji zadovoljavaju visoke standarde energetske efikasnosti, ali o njihovom sastavu i primeni važno je uvek posavetovati se sa arhitektom, građevinskim inženjerom i ostalim inženjerskim strukama koje poznaju određene segmente primene i upotrebe materijala.

Tekst je nastao u saradnji sa portalom Užička Republika Press u okviru njihovog projekta “Zelena ekonomija i eko turizam za održivi razvoj Užica” 

Kompletan intervju možete pročitati na sledećim stranicama >>> 

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.