Sve ćešće govori se o tome kako živimo u vremenu raznih ekoloških katastrofa koje iz temelja menjaju kvalitet i način života. Jasno je da smo ušli u period koji pokazuje znake destrukcije i devastacije urbanog, ruralno, životnog i radnog prostora a događaji na svakodnevnom nivou nam to i potvrđuju.
Da li postoje rešenja koja vode ka uravnoteženom i osvešćenom ekološkom načinu života.? Postoje, međutim malo/ne dolvoljno se govori o ovim temama.
Pravi odgovor/rešenje je PERMAKULUTRA izvedena iz reči permanente (trajno-održive) kulture, koja opisuje sistem koji promišljeno koristi zemljine resurse. Ustvari permakultura je praktična metoda dizajniranja ili kreiranja uravnoteženog/održivog životnog okruženja, koji u sebi sadrži skup vrednosti i etičkih principa.
Permaklutura je način stvaranja održivih ljudskih zajednica, koje funkcionišu na principima koje nalazimo u prirodi i omogućava zadovoljenje lokalnih potreba.
Permakultura je jedan interdisciplinarni skup znanja koji povezuje arhitekturu, graditeljstvo, poljoprivredu, šumarstvo, bioplogiju, hemiju, fiziku, sociologiju, urbanizam, ekologiju, ekonomiju i energetiku. To je alat za dizajniranje održivih sistema.
Osnovna etička načela permakulturnog dizajna:
- Briga za zemlju – prepoznavanje zemlje kao osnove života, posmatranje sveta kao celine, štiti bioraznolikost, ceniti važnost drugih živih bića, preuzimanje odgovornostiza način na koji živimo, uspostavljanje uravnoteženog zemljinog razvoja.
- Briga za ljude – bazira se na podršci, prihvatanju različitosti, pomaganju jedni drugima da promenimo način života, sposobnost komunikacije i slušanja i podsticanje smislenog rada i prava na odmor.
- Pravedna raspodela – Zemlja nema neiscrpne resurse, potebno je odbaciti pohlepu koja je odgovorna za eksploataciju i pustošenje naše planete. Uviđanje da je konzumeristički stil života neodrživ, shvatiti da na planeti ima dovoljno svega za sve ljude i živa bića ukoliko pravedno rasporedimo resurse.
Primenom ovih temeljnih etičkih načela utičemo na promenu u svakodnevnom životu pojedinca i društva.
Tako su sedamdesetih godina prošlog veka Bill Molilison i David Holmgren definisali temelje pemakulturnog dizajna. I prema ovim istraživanjima svako ljudsko biće svoj život zasniva na upravljanjem kroz sedam elemenata koji su međusobno povezani, a koji su u permakulturi složeni u permakulturni cvet.
Latice ovog cveta povezuje etika kojom se hrani i razvija svaki element zasebno i svi elementi (latice) međusobno.
Zato je vrlo važno promišljati o povezanosti svega što nas okružuje i svega što radimo kako bi smanjili utrošak energije, uticaj na potrošnju zemljinih resursa i kvalitet životne sredine.
Najvažniji princip permakulturnog dizajna je saradnja sa prirodom, a ne suprotstavljanje.
Ovo je svakako uvodni tekst o permakulturnom dizajnu koji podrazumeva održivu i zelenu arhitekturu i dizajn i stvaranje jednog humanijeg prostora za život i rad svih nas. U nekom od narednih tekstova pozabavićemo se primenom permakulturnih principa u arhitekturi i dizajnu.
Izvor: Udruženje permakultura Srbije
Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
