Pitanje energetske sanacije objekata poslednjih godina postaje sve aktuelnije.

Neplansko trošenje energetskih resursa je jedan od glavnih problema sa kojima se Srbija suočava poslednjih decenija. Evropska Unija je odavno već postavila ciljeve vezane za plansko trošenje energetskih resursa, detaljnije možete pročitati u jednom od prethodnih blog postova >>> …link.

Šta se podrazumeva pod pojmom energetska sanacija objekata?

Pre svega izvođenje građevinskih, zanatskih i ostalih radova na postojećem objektu kojima se ne utiče na stabilnost objekta, ne menjaju se konstruktivni elementi, ne utiče se na bezbednost susednih objekata i saobraćaja.

Izvođenje radova na energetskoj sanaciji kojima se menja spoljni izgled objekta može da se obavlja uz potrebne saglasnosti u cilju povećanja energetske efikasnosti zgrade, odnosno smanjenja potrošnje svih vrsta energije primenom tehničkih mera i standarda na postojećim elementima zgrade, uređajima, postrojenjima i opremi.

Evropska unija je odavno postavila ciljeve vezane za plansko trošenje energije.

Ciljevi Evropske Unije u oblasti energetske efikasnosti fokusirani su na spoljne klimatske promene, lokalne uslove/zahteve i ekonomičnost. Energetska politika do 2020.godine je smanjenje potrošnje energije za 20% (proisteklo iz akcionog plana Evropske komisije od 2006.godine).

Značajni su klimatski i energetski ciljevi Evropske Unije za 2030.godinu usvojeni 2014.godine:

• Smanjenje emisije štetnih gasova i efekta staklene bašte za 40% ispod nivoa 1990.godine – obavezujući je cilj.
• Novi cilj je politika energetske delotvornosti (podsticanje zelenih radnih mesta, sigurnije snabdevanje energijom)
• Dok je cilj Evropske Unije do 2050.godine smanjenje emisije štetnih gasova i efekat staklene bašte 80-90% ispod nivoa 1990.godine

U novije planove Evropske Unije u oblasti energetske efikasnosti naglasak je na neophodnosti sistemske i sveobuhvatne obnove postojećeg fonda zgrada sa ciljem poboljšanja njihovih energetskih svojstava, ujedno i poboljšanje energetske efikasnosti opreme i uređaja u tim objektima.

Kod nas u Srbiji (naročito se odnosi na stambeni sektor), puno govori podatak da prosečno domaćinstvo troši (200-400kWh/m2) dok je taj podatak za Evropsku Uniju (~75kWh/m2). Da bi se ostvarile značajne uštede u postojećem fondu zgrada, dolazimo do zaključka da je energetska obnova naša neophodnost.

Energetskom obnovom starih kuća i zgrada (građenih pre 1980.godine) najveće uštede se mogu postići zamenom prozora i poboljšanjem spoljnog omotača zgade. Potrebno je usresrediti se na smanjenje potrebe za energijom iz konvencionalnih izvora, a ne po svaku cenu obezbediti dodatnu energiju iz obnovljivih izvora.

Gubitak toplote/energije se može smanjiti za 40% na jednostavan način:

• zaptivanje pukotina, procepa i drugih otvora na omotaču zgrade
• korišćenje efikasnijih kućnih aparata
• upotreba štedljive rasvete

To su rešenja koja ne zahtevaju prevelika ulaganja.

Sveobuhvatna energetska obnova postojećeg građevinskog fonda zahteva sistemski i planski program.

Republika Srbija je usvojila nekoliko zakona i pravilnika u sladu sa direktivama EU koje regulišu energetsku efikasnost u sektoru zradarstva (Zakon o efikasnom korišćenju energije, Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada i Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada).

Uspostavljen je centralni registar energetskih pasoša za zgrade, kao deo nacionalnog Sistema za upravljanjem podacima (DMS-Data Management System),razvoj nacionalne tipologije za stambene zgrade i modeli za njihovu sanaciju, što omogućava procenu potencijala uštede energije u Srbiji.

Srbija pravi prve korake na putu energetske efikasnosti. Kako bi do promene došlo brže i efikasnije potrebno je da i građani budu upoznati sa koristika od energetske efikasnosti i da ova tema postane jedna od ključnih komunalnih i finasijskih pitanja. S obzirom na potencijalne uštede, to bi bilo potpuno opravdano. Intervencije na unapređenju energetske efikasnosti postojećih objekata ne moraju biti ni skupe, ni komplikovane i mogu ići u dva pravca:

1. Građevinske mere koje obuhvataju postavljanje kontaktne termoizolacione fasade na spoljne zidove, zamenu prozora,izolaciju poda ka negrejanom podrumu, izolacija krova ka negrejanom tavanu ili zida ka negrejanom stepeništu, kao i ugradnju novih termoizolacionih vrata.
2. Unapređenje sistema grejanja i pripreme tople vode pre svega se odnose na porodične kuće, a ne na stambene zgrade. Dodatna investicija u nove sisteme za zagrevanje koji troše daleko manje energije (npr. centralni sistem grejanja toplotnom pumpom vaduh/voda), a koji istovremenu snabdevaju objekat toplom sanitarnom vodom (umesto klasičnog bojlera), može dodatno da poboljša energetsku efikasnost i uštedi novac.

Zato je jedno od najvažnijih pitanja kako grejemo objekte u kojima živimo i radimo?

Grejanje u objektima pretstavlja najvećeg potrošača energije. Na prvom mestu najveći su investicioni troškovi prilikom uspostavljanja sistema grejanja.

Eksploatacioni troškovi su takođe veliki i variraju u zavisnosti od:

• veličine postrojenja
• stepena efikasnosti sistema
• izvora energije koji se koristi

Ilustracije radi evo podataka o potrošnji energije za grejanje u zgradama/objektima.

Grejanje stanova pomoću individualnog sistema (elektro energija, gas, drvo, ugalj) ima udeo u potrošnji od  45%

Grejanje objekata  preko kotlarnice ima udeo u potrošnji od  28%

Mreža daljinskog sistema grejanja ima udeo u potrošnji od  27%

Najveću pokrivenost daljinskim sitemom grejanja u Srbiji ima Novi Sad, oko 60% gradske teritorije je pokriveno daljinskim sistemom grejanja.

Kada je statistika za grad Beograd u pitanju njegova pokrivenost daljinskim sistemom grejanja je oko 50%.

Zato je izuzetno važno posvetiti pažnju toplotnim gubicima prilikom projektovanja grejanja. Naročito je važno prilikom energetske sanacije razmotriti sve mogućnosti za efikasnije iskorišćenje postojećeg sistema i mogućnost njegovog unapređenja.

Svakako pored grejanja, na poboljšanje energetskih parametara objekata  u velikoj meri je neophodno uticati i optimizacijom arhitektonskih parametara.

Termički omotač zgrade i njegova optimizacija u velikoj meri utiču na poboljšanje energetskog razreda postojećeg objekta. Dobar deo objekata koji su građeni pre 1980.g praktično nema termički omotač i prilikom rekonstrukcije i energetske sanacije značajno bi se korigovale performanse objekata i povećao energetski razred.

Zamena postojećih dotrajalih prozora i vrata još jedan je od parametara koji značajno utiče na poboljšanje performansi objekta kada je energetska efikasnost u pitanju.

Većina ovih objekata (građenih pre 1980.godine) ne ispunjava energetske standarde koji su kod nas u primeni od 2011.godine (Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada).

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti zgrada propisano je da se prilikom rekonstrukcije i energetske sanacije poboljšaju performanse objekta minimum za jedan energetski razred.

Kod većine ovih objekata građenih pre 1980.godine termoizolacija fasade nije zastupljena. Uglavnom je zastupljen klasičan sistem gradnje, zidanje opekom ili opekarskim blokovima koji nemaju završenu fasadu niti bilo kakvu izolaciju konstruktivnog sistema.

Od kako je krenula primena Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada (2021.godine) primetna je upotreba termoizolacije i to uglavnom u minimalnoj debljini od 5cm stiroporom koja još uvek ne ispunjava uslove za kvalitetnom izolacijom objekta. Obzirom se najveći gubitci energije dešavaju kroz otvore objekta (prozori i vrata) tako i njihova adekvatna zamena energetski efikasnijim elementima u velikoj meri utiču na bolju efikasnost objekta.

Kako bi se ostvarila adekvatna zamena i primena materijala, potrebno je prilikom izrade elaborata energetske efikasnosti objekta utvrditi energetski razred objekta i nakon predloženih mera uticati na poboljšanje energetskog razreda za minimum jedan energetski razred.

Ovo su samo neki od najvažnijih parametara koji utiču na poboljšanje performansi energetske efikasnosti objekata, a navela  bih samo još neke parametre koji takođe značajno mogu uticati na poboljšanje (klimatizacija, ventilacija, potrošnja električne energije, mogućnos korišćenja obnovljivih izvora energije…).

Na kraju svakako bih napomenula da u odabiru najboljeg načina za energetsku obnovu objekta treba uzeti u obzir procenu investicije, ekonomski povoljne mere za poboljšanje svojstva zgrada i period povraćaja uloženih sretstava u energetsku sanaciju objekta.

Budimo odgovorni i energetski efikasniji, višestruke su koristi za naš životni i radni prostor.

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.