Skip to main content
Uloga fasada u savremenoj arhitektonskoj praksi
fasada
24 Feb 2015

Uloga fasada u savremenoj arhitektonskoj praksi

Jedan od primarnih zadataka svakog arhitekte jeste oblikovanje fasade. Ona pretstavlja omotač (završni sloj) i dodeljuje objektu arhitektonski stil.
Razvojem građevinarstva i tehnologije fasada od svoje osnovne uloge (lice građevine) evoluira kako po svom obliku, vrstama materijala, načinu izrade. Vremenom dobija i zaštitnu funkciju protiv (vlage, hladnoće, toplote, buke i požara).

Izbor fasade u velikoj meri diktiraju raspoloživa finansiska sredstva, tip objekta i estetski zahtevi. U prvom planu je sve više toplotna izolacija fasade, jer novi standardi čovekove okoline i energetske efikasnosti postavljaju kroz zakonsku regulativu različite sisteme toplotne izolacije kako stambenih tako i poslovnih objekata.

Tipovi fasada

1. Klasična fasada – malter+boja

Završna obrada tradicionalnih materijala cigla,blok,ćerpić koji su u upotrebi nekoliko stotina godina kada se obrade su dugovečni, ne sadrže štetne materije i mogu biti reciklirani. Klasična fasada(malter+boja) delotvorna je barijera protiv vremenskih uslova(površinski može da upije vodu, kratkotrajno zadrži i ispusti).
Dekorativni detalji nekadašnjih fasada od maltera bili su prepoznatljiva karakteristika određenog arhitektonskog stila.
Današnje fasade od maltera nemaju naglašenu ornamentiku, a njihov sastav je još uvek isti. Uglavnom se koristi kreč ili cement sa dodatkom peska, a struktura i boja daju završni pečat fasadi.

2. Kontaktna fasada – od stiropora, stirodura

Kod izbora fasade danas najčešće izbor pada na kontaktne fasade jer obezbeđuje sistem toplotne zaštite. Izolacija (stiropor,stirodur,neopor) se pričvršćuje direktno na objekat sa spoljne strane.
Prednost ovih materijala: ekološki su podobni, mogu se reciklirati, doprinose manjem gubitku toplotne energije. Stirodur ima i otpornost na prolaz vodene pare, veću čvrstoću( pogodnost kod izolacije ravnih krovova i terasa).
Demit fasada zastupljenija je u gradnji manjih stambenih objekata. Na spoljni zid se postavlja izolaciona ploča na koju se lepi mrežica, na nju se nanosi dekorativna masa, boja za fasadu ili dekorativni malter.

3. Ventilisane fasade

Nisu u direktnom kontaktu sa zidom ili konstrukcijom, već se preko potkonstrukcije ili ankera vezuje za objekat. Prostor koji se stvara između objekta i fasade je potreban da bi se obezbedio prostor (sloj vazduha) koji može da cirkuliše i leti i zimi.
Minimalni ventilacioni sloj je širine 2cm, zbog tolerancije u grubom izvođenju radova poželjno je da sloj bude 4-5cm. Sloj termike u fasadi kreće se od 12-15cm nekad i više u skladu sa zahtevima energetske efikasnosti objekta.

Princip ventilisane fasade možemo osnovno podeliti na:

  • Spoljni omotač od lakih obloga
  • Spoljni omotač od teških obloga

Staklene fasade spadaju u grupu lakih obloga i dele se u dve grupe:

  1. Strukturne fasade – jednobrazna staklena površina, najčešće u primeni kod nebodera.
  2. Polustrukturalne fasade – dominira staklo sa više ili manje vidljivom potkonstrukcijom.

Zid zavesa je uobičajeni naziv za fasadu od lakih elemenata koji su okačeni o noseću konstrukciju i treba da zadovolji određene uslove zaštite:

  • zaštita od atmosverskih uticaja
  • toplotna zaštita
  • zvučna zaštita
  • regulisanje uticaja sunčevog zračenja
  • zaptivenost
  • otpornost na vatru

Solarni paneli – fasada koja štedi može se integrisati u već postojeće fasade. Kao i staklene fasade pričvršćuje se na potkonstrukciju. Pored toga što ova fasada stvara energiju, ona pruža i zaštitu od vlage, sunca i buke. Očekuje se u budućnosti njena veća primena.

Spoljni omotač od teških obloga spada u složenije i skuplje fasade, sam kamen je zahtevan materijal. Koriste se uglavnom prirodni materijali: mermer, granit, peščar, škriljci…itd. Odabirom odgovarajućeg materijala, kvalitetnom i sigurnom ugradnjom i održavanjem fasadne obloge obezbeđuje se dugovečnost i više od 100 godina.
Pored suvog postupka ugradnje što podrazumeva jaku potkonstrukciju i ventilisani sloj, postoji i mokri postupak ugradnje koji se primenjuje na manjim objektima, spoljni zidovi se oblažu klesanim kamenim blokovima na klasičan način u cementnom malteru ili lepku. U oba slučaja je potrebno skriveno ankerisanje ploča za zid.

4. Metalne fasade

Izrađuju se od aluminijumskih i čeličnih ploča kao obloga sendvič panela sa termičkom ispunom.
Čelične ploče su u vidu trapezastih bojenih ili inpregniranih limova.
Aluminijumske ploče se uglavnom izrađuju kao polirane. Prednost im je mala specifična težina, jednostavna obrada i mogućnost bojenja u željenu boju.
Pored ovih prednosti ima i nedostataka – osetljivost na atmosferske hemikalije (smog,prašina,kisele kiše…), zatim vezuju čestice prljavštine iz vazduha koje vremenom postaju teško odstranljiv talog, tako da dolazi do brzog propadanja fasade. Preporuka: potrebno je fasadu redovno održavati i negovati.

5. Drvene fasade

Tradicionalno se vezuju za planinske predele, međutim danas su sve više prisutne i u urbanim sredinama. Drvo je prirodan građevinski materijal otporan, dugovečan, dobrih izolacionih svojstava.
Drvene ploče su sve više zastupljene na fasadama, brza montaža i ekološka primena čine obaj materijal prihvatljivim.
Moguća je njihova primena u sistemu ventilisanih fasada, gde su daske na vođicama od eloksiranog aluminijuma, čime je omogućen nesmetan rad drveta i aluminijuma.
Zbog termičkih razlika između zida i fasade u ventilisanom prostoru stvara se prirodno kretanje vazduha na gore čime se poboljšava termička izolacija.
Ova osobina je naročito izražena leti kada se prirodno uklanja toplotno akomuliranje u fasadi.

6. Fasada od fasadne cigle ili pločica od cigle

Ova fasada je spoj tradicionalne obrade i savremenih principa moderne tehnologije. To je pre svega sendvič struktura (spolja-fasadna cigla, vazdušni sloj, termoizolacija i unutrašnji zid – može biti noseći ali i nemora).

Prednosti ovog fasadnog sistema:

  • sistem sadrži 100% prirodne materijale
  • stvaranje idealne mikroklime i smanjenje troškova grejanja/hlađenja
  • pogodno za primenu kod niskoenergetskih objekata sa povoljnim uticajem na životnu sredinu

Fasada od pločica od cigle pretstavlja višeslojnu konstrukciju, idealno za renoviranje postojećih objekata. Moguća je primena i kod izgradnje novih objekata.
Pločice je moguće lepiti direktno na zid ili na toplotno-izolacioni sloj uz poštovanje tehnološkog procesa montaže.

Zaključak

Savremena arhitektonska praksa sve više poklanja pažnju konponovanju fasadnog omotača. Mogućnosti kombinovanja i primene su sve veći kako u estetskom tako i u funkcionalnom smislu, dok pitanje energetske efikasnosti objekata i zaštita životne sredine igraju primarnu ulogu u budućem razvoju i primeni fasada.
Nove tehnologije fasadnih omotača su već prisutne. Inteligentne fasade postaju sve popularnije (fasade sa integrisanim fotonaponskim panelima, fasada koja mehanički reaguje na uslove sredine preko centralnog sistema nadzora „robo-koža“ koja automatski senči i provetrava zgradu kada je to potrebno…).

Pošto je energetska efikasnost postala prioritet, istraživanja i razvoj u oblasti održivog dizajna dovodi do promena u projektovanju i izradi fasada.
Fasada više nije samo omotač, to je još jedan sistem koji može poboljšati ili degradirati pristup projektovanju i izgradnji objekata.

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Primena koncepta Studio Apartman u turizmu

Povod da pokrenem temu vezanu za koncept Studio Apartmana u kontekstu ekoturizma je svakako poslednji...

Zašto je važno pribaviti LOKACIJSKE USLOVE pre početka gradnje objekta (3/3)

U prethodna dva bloga započela sam temu o važnosti pribavljanja lokacijskih uslova pre početka gradnje...

Neophodnost ili formalnost izrade projekta za građevinsku dozvolu (2/3)

Nastavljamo seriju tematskih blogova posvećenih kompleksnom procesu pribavljanja građevinske dozvole pod nazivom  Neophodnost ili formalnost...

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*