Skip to main content

Značaj ergonomije u dizajnu enterijera (2/3)

16 Sep 2019

Značaj ergonomije u dizajnu enterijera (2/3)

Primena ergonomskih principa u dizajnu enterijera

Kao nastavak na temu ergonomije iz prethodnog teksta, u kojem su objašnjeni pojam, definicija i značaj ergonomije u dizajnu, dolazi se do definisanja ergonomskih principa.

Na osnovu mnogobrojnih analiza studija slučaja, mogu se definisati sledeći principi ergonomije kojima bi trebalo težiti pri uređivanju životnog i radnog prostora:

Potrebno je pravilno zonirati prostorije unutar objekta, tako da se postiže najmanji utrošak energije pri kretanju od jedne zone do druge, ali i izbeći preklapanje čistih i prljavih komunikacija.

Potrebno je omogućiti nesmetano kretanje unutar objekta, odnosno održati linije kretanja uvek slobodnim. 

Osvetljenje različitih zona mora odgovarati nameni kako bi se očuvalo psihofizičko stanje korisnika prostora i nesmetano vršile aktivnosti unutar svake zone.

Unutar stambenih objekata potrebno je da svaki član poseduje svoju  zonu prostora i mesto za odlaganje stvari, bez mešanja stvari međusobno.

 

Omogućiti što je više moguće mesta za odlaganje unutar objekta.

Ivice nameštaja i površina oblikovati tako da ne dođe do povreda pri kontaktu sa ljudima.

Materijale i teksture za obradu površina zidova i nameštaja prilagoditi nameni objekta i korisnicima. Potrebno je birati toplije materijale i boje za stambene objekte, uz upotrebu prirodnih materijala (drvo, kamen) i nežnijih tonova koje ne zamaraju oko posmatrača.

Boje pogodne za dnevne zone su: svetliji tonovi sunčevog spektra, zemljani tonovi i pastelne boje, uz upotrebu žute i narandžaste za radne zone i zelene u prostoru za odmor.

Podove birati s namerom da budu topli i laki za održavanje uz zvučnu izolaciju.

Oplemeniti dnevne zone prirodnom vegetacijom i i redovno provetravati.

Obezbediti dovoljno prirodnog osvetljenja unutar objekta, i prirodne ventilacije.

 

Kada je reč o malom prostoru, bilo da je stambeni ili poslovni/javni u pitanju, trebalo bi najviše voditi računa o minimalnom konceptu stvari na jednom mestu kako ne bi došlo do neželjenog pretrpavanja bespotrebnim stvarima i smanjenja već ograničene upotrebne površine.

Dakle, minimalan broj neophodnih stvari, mobilijara i opreme organizovati po zonama upotrebe, praktično smestiti po najlogičnijem redosladu korišćenja uz upotrebu svetlijih boja i prirodnih materijala. Poželjno je svakako posedovati nešto mobilniji  nameštaj, sklopivi i rasklopivi, manjeg gabarita i lake demontaže.

Trebalo bi voditi računa o upotrebi praznih prostora unutar nameštaja radi lakšeg odlaganja stvari.

Svakako, uvek je provereno rešenje angažovati arhitektu/dizajnera oko rešavanja funkcionalnih uklapanja i vizuelnog osećaja unutar jednog prostora.

 

Inspiracija: SE – ERGO

Autor teksta: Đurđina Sladaković, mas.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Interesantno i inovativno – Pametna Folija

Ograničenja u prostoru Često, kada se u svom životnom ili radnom prostoru sretnete sa nekim...

Nastavljamo sa ozakonjenjem nelegalnih objekata

Sredinom 2023.godine stupile su na snagu nove izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata. Kako...

Reciklaža građevinskog otpada 3/3

Krajem 20. veka, sa ekspanzijom građevinske industrije, nastajao je i građevinski otpad koji je vremenom...

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*