Primena ergonomskih principa u dizajnu enterijera
Kao nastavak na temu ergonomije iz prethodnog teksta, u kojem su objašnjeni pojam, definicija i značaj ergonomije u dizajnu, dolazi se do definisanja ergonomskih principa.
Na osnovu mnogobrojnih analiza studija slučaja, mogu se definisati sledeći principi ergonomije kojima bi trebalo težiti pri uređivanju životnog i radnog prostora:
–Potrebno je pravilno zonirati prostorije unutar objekta, tako da se postiže najmanji utrošak energije pri kretanju od jedne zone do druge, ali i izbeći preklapanje čistih i prljavih komunikacija.
–Potrebno je omogućiti nesmetano kretanje unutar objekta, odnosno održati linije kretanja uvek slobodnim.
–Osvetljenje različitih zona mora odgovarati nameni kako bi se očuvalo psihofizičko stanje korisnika prostora i nesmetano vršile aktivnosti unutar svake zone.
–Unutar stambenih objekata potrebno je da svaki član poseduje svoju zonu prostora i mesto za odlaganje stvari, bez mešanja stvari međusobno.
– Omogućiti što je više moguće mesta za odlaganje unutar objekta.
–Ivice nameštaja i površina oblikovati tako da ne dođe do povreda pri kontaktu sa ljudima.
–Materijale i teksture za obradu površina zidova i nameštaja prilagoditi nameni objekta i korisnicima. Potrebno je birati toplije materijale i boje za stambene objekte, uz upotrebu prirodnih materijala (drvo, kamen) i nežnijih tonova koje ne zamaraju oko posmatrača.
–Boje pogodne za dnevne zone su: svetliji tonovi sunčevog spektra, zemljani tonovi i pastelne boje, uz upotrebu žute i narandžaste za radne zone i zelene u prostoru za odmor.
–Podove birati s namerom da budu topli i laki za održavanje uz zvučnu izolaciju.
–Oplemeniti dnevne zone prirodnom vegetacijom i i redovno provetravati.
–Obezbediti dovoljno prirodnog osvetljenja unutar objekta, i prirodne ventilacije.
Kada je reč o malom prostoru, bilo da je stambeni ili poslovni/javni u pitanju, trebalo bi najviše voditi računa o minimalnom konceptu stvari na jednom mestu kako ne bi došlo do neželjenog pretrpavanja bespotrebnim stvarima i smanjenja već ograničene upotrebne površine.
Dakle, minimalan broj neophodnih stvari, mobilijara i opreme organizovati po zonama upotrebe, praktično smestiti po najlogičnijem redosladu korišćenja uz upotrebu svetlijih boja i prirodnih materijala. Poželjno je svakako posedovati nešto mobilniji nameštaj, sklopivi i rasklopivi, manjeg gabarita i lake demontaže.
Trebalo bi voditi računa o upotrebi praznih prostora unutar nameštaja radi lakšeg odlaganja stvari.
Svakako, uvek je provereno rešenje angažovati arhitektu/dizajnera oko rešavanja funkcionalnih uklapanja i vizuelnog osećaja unutar jednog prostora.
Inspiracija: SE – ERGO
Autor teksta: Đurđina Sladaković, mas.inž.arh.
Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.