Skip to main content
Energetska obnova – suština održivog razvoja
energetska-obnova
20 Feb 2015

Energetska obnova – suština održivog razvoja

Ciljevi Evropske Unije u oblasti energetske efikasnosti fokusirani su na spoljne klimatske promene, lokalne uslove/zahteve i ekonomičnost.
Energetska politika do 2020.godine je smanjenje potrošnje energije za 20% (proisteklo iz akcionog plana Evropske komisije od 2006.godine).
Najnoviji su klimatski i energetski ciljevi Evropske Unije za 2030. godinu
usvojeno 2014.godine:

  • Smanjenje emisije štetnih gasova i efekta staklene bašte za 40% ispod nivoa 1990. godine – obavezujući je cilj.
  • Novi cilj je politika energetske delotvornosti (podsticanje zelenih radnih mesta, sigurnije snabdevanje energijom)
  • Cilj Evropske Unije do 2050. godine smanjenje emisije štetnih gasova i efekat staklene bašte 80-90% ispod nivoa 1990. godine

U novije planove Evropske Unije u oblasti energetske efikasnosti stavlja se naglasak na neophodnost sistemske i sveobuhvatne obnove postojećeg fonda zgrada sa ciljem poboljšanja njihovih energetskih svojstava, ujedno i poboljšanje energetske efikasnosti opreme i uređaja u tim objektima.

O stanju zgradarstva kod nas u Srbiji (naročito se odnosi na stambeni sektor), puno govori podatak da prosečno domaćinstvo troši (200-400kWh/m2) dok je taj podatak za Evropsku Uniju (~75kWh/m2).
Da bi se ostvarile značajne uštede u postojećem fondu zgrada, dolazimo do zaključka da je energetska obnova naša neophodnost.
Energetskom obnovom starih kuća i zgrada (građenih pre 1980.godine) najveće uštede se mogu postići zamenom prozora i poboljšanjem spoljnog omotača zgade.
Potrebno je usresrediti se na smanjenje potrebe za energijom iz konvencionalnih izvora, a ne po svaku cenu obezbediti dodatnu energiju iz obnovljivih izvora.

Gubitak toplote/energije se može smanjiti za 40% na jednostavan način:

  • zaptivanje pukotina, procepa i drugih otvora na omotaču zgrade
  • korišćenje efikasnijih kućnih aparata
  • upotreba štedljive rasvete

To su rešenja koja ne zahtevaju prevelika ulaganja.

Sveobuhvatna energetska obnova postojećeg građevinskog fonda zahteva sistemski i planski program. Neophodno je da ova problematika bude prepoznata od strane države, gde bi se određeni projekti subvencionisali kako na državnom tako i na lokalnom nivou.

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada.
Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Peikko Group 50 godina lider u građevinskoj industriji

U organizaciji Inženjerske Komore Srbije – regionalna kancelarija Subotica, a u okviru permanentnog profesionalnog usavršavanja...

Zeleni krovovi nude mnogo više od estetike (1/3)

Jedan od naših prvih blog postova bio je posvećen temi zeleni krovovi. Nastavljamo da se...

Povezanost sa prirodom/Apartmani u Vrdniku

Posle malo veće pauze u pisanju i postavljanju novih sadržaja na blogu izuzetno se radujem...

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*