Skip to main content
Energetska obnova – suština održivog razvoja
energetska-obnova
20 Feb 2015

Energetska obnova – suština održivog razvoja

Ciljevi Evropske Unije u oblasti energetske efikasnosti fokusirani su na spoljne klimatske promene, lokalne uslove/zahteve i ekonomičnost.
Energetska politika do 2020.godine je smanjenje potrošnje energije za 20% (proisteklo iz akcionog plana Evropske komisije od 2006.godine).
Najnoviji su klimatski i energetski ciljevi Evropske Unije za 2030. godinu
usvojeno 2014.godine:

  • Smanjenje emisije štetnih gasova i efekta staklene bašte za 40% ispod nivoa 1990. godine – obavezujući je cilj.
  • Novi cilj je politika energetske delotvornosti (podsticanje zelenih radnih mesta, sigurnije snabdevanje energijom)
  • Cilj Evropske Unije do 2050. godine smanjenje emisije štetnih gasova i efekat staklene bašte 80-90% ispod nivoa 1990. godine

U novije planove Evropske Unije u oblasti energetske efikasnosti stavlja se naglasak na neophodnost sistemske i sveobuhvatne obnove postojećeg fonda zgrada sa ciljem poboljšanja njihovih energetskih svojstava, ujedno i poboljšanje energetske efikasnosti opreme i uređaja u tim objektima.

O stanju zgradarstva kod nas u Srbiji (naročito se odnosi na stambeni sektor), puno govori podatak da prosečno domaćinstvo troši (200-400kWh/m2) dok je taj podatak za Evropsku Uniju (~75kWh/m2).
Da bi se ostvarile značajne uštede u postojećem fondu zgrada, dolazimo do zaključka da je energetska obnova naša neophodnost.
Energetskom obnovom starih kuća i zgrada (građenih pre 1980.godine) najveće uštede se mogu postići zamenom prozora i poboljšanjem spoljnog omotača zgade.
Potrebno je usresrediti se na smanjenje potrebe za energijom iz konvencionalnih izvora, a ne po svaku cenu obezbediti dodatnu energiju iz obnovljivih izvora.

Gubitak toplote/energije se može smanjiti za 40% na jednostavan način:

  • zaptivanje pukotina, procepa i drugih otvora na omotaču zgrade
  • korišćenje efikasnijih kućnih aparata
  • upotreba štedljive rasvete

To su rešenja koja ne zahtevaju prevelika ulaganja.

Sveobuhvatna energetska obnova postojećeg građevinskog fonda zahteva sistemski i planski program. Neophodno je da ova problematika bude prepoznata od strane države, gde bi se određeni projekti subvencionisali kako na državnom tako i na lokalnom nivou.

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Zelene prestonice Evrope (1/3)

Godišnja nagrada za Zelenu prestonicu Evrope (European Green Capital Aword) je događaj koji ima za...

Zeleni krovovi – vizija budućnosti

Pitanje zelenih krovova u urbanim sredinama poslednjih godina dobija sve više na značaju. Osnovno pitanje...

Zašto je važna energetska sanacija objekata

Pitanje energetske sanacije objekata poslednjih godina postaje sve aktuelnije. Neplansko trošenje energetskih resursa je jedan...

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*