Sve češće u savremenom digitalnom dobu čujemo konstataciju kako je izuzetno važno biti inovativan i kreativan. Sve svere života preplavio je ovaj talas. Od poslovne organizacije, preko organizacije privatnih obaveza pa sve do organizacije slobodnog vremena uspeh dobrim delom zavisi od inovativnosti i kreativnosti.
Inovativnost i kreativnost nisu novi pojmovi u svetu arhitekture i dizajna, samo su kroz protok vremena u fokusu uvek nove teme i izazovi. Takođe i estetika poprima nove oblike i značaj.
Živimo u doba u kome urbanizacija nezaustavljivo napreduje, kako se suočiti sa svim izazovima koje nosi?
Kako kreirati arhitekturu koja će obezbediti mogućnost za kvalitetan život i rad?
Interdisciplinaran pristup je odgovor.
Spoj umetnosti, arhitekture, tehnologije i nauke dovode nas do novih inovativnih i kreativnih rešenja. Nova estetika podrazumeva inovacije u primeni građevinskih materijala, novi pristupi u obnovi graditeljskog nasleđa i rekonstrukciji i energetskoj sanaciji postojećih objekata.
Degradacija životne sredine i otuđenje od prirode sa kojom se trenutno suočavamo dovodi nas do novih promišljanja koji u arhitekturi i dizajnu skreču pažnju na interakciju između čoveka i okruženja i socijološku komponentu.
Doduše, nije to sasvim novi pristup već u svetu dominacije profita i ekonomskih ciljeva ponekad je ostajao u senci.
Evo nekoliko slikovitih primera da je koncept uvek negde bio prisutan i ostavio značajan uticaj na modernu arhitekturu.
Da je promena neophodna, pokazuje i pojava inovativnog načina i pristupa u projektovanju mesta gde živimo, radimo i učimo. U pitanju je biofilni pristup u arhitekturi i dizajnu. Kroz nekoliko naših tekstova na blogu smo pisali o biofilnom pristupu.
Sada vas ukratko podsećam da je koncept od suštinskog značaja, zato što pruža jedan novi kvalitet u kreiranju urbanih politika, redizajnu nasleđenih urbanih celina i stvaranju novih životnih prostora.
Dok rezultati primene moderne i postmoderne arhitekture sa dominantnim ekonomskim uticajem koji su krajnje poražavajući (degradacija životne sredine, gubitak smisla za zajedništvo, sve veće raslojavanje između bogatih i siromašnih, rastući osećaj straha, raspad i urbana disperzija) … ne postanu samo ružna prošlost.
Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
