Skip to main content

Ekonomski i etički kvalitet u arhitekturi

12 Aug 2019

Ekonomski i etički kvalitet u arhitekturi

Sve češće u poslednje vreme čujemo konstataciju da arhitektura i građevinarstvo vrše intenzivan uticaj na ukupnu emisiju CO2. Teme globalnog zagrevanja, velike zagađenosti, klimatskih promena preplavljuju nas već na dnevnom nivou. Sustižu nas posledice intenzivnog ekonomskog rasta koji se dramatično reflektuje kroz građevinsku industriju. (1999.g aktivnosti u građevinskoj industriji su proizvele više od 35% ukupne emisije CO2)

Akcenat na ekonomskom rastu bez sagledavanja ekoloških i etičkih principa jasno ukazuju već poslednjih dvadeset godina da ovakav koncept nije održiv.

Kako smo u prethodnom tekstu pojasniji koliko je važan ekološki uticaj i ekologizacija mišljenja i koliko je važna harmonizacija odnosa sa prirodom u novim promišljanjima arhitekture i građevinarstva.

Tako ćemo se ovog puta osvrnuti na ekonomski i etički kvalitet u arhitekturi i građevinarstvu koji sa pojavom održivog pristupa  postaju neodvojivi.

Koliko je važan ekonomski aspekt i njegova međuzavisnost sa ekološkim i socijalnim faktorom slikovito se može videti kroz primenu održive gradnje u različitim sredinama. Primena je različita usled različitog ekonomskog, kulturnog, geografskog pa i političkog statusa sredine/zajednice.

Tako u razvijenim zemljama uveliko se radi na razvoju novih materijala, uvođenju novih standarda i na edukaciji. Zemlje u razvoju se baziraju na ravnomernijem ekonomskom i socijalnom razvoju, dok se nerazvijene zemlje nažalost i dalje suočavaju sa nedostatkom osnovnih uslova za život (voda,hrana,struja itd.)

Sve je vidljivija potreba za revolucionarnim promenama u pristupu arhitekturi i urbanom planiranju.

Na to je ukazao još i arhitekta Ričard Rodžers kroz svoju knjigu zanimljivih promišljanja „Arhitektura: modernistički pogled“ još 1996.g.

A rezultati primene moderne i postmoderne arhitekture sa dominantnim ekonomskim uticajem su krajnje poražavajući: degradacija životne sredine, gubitak smisla za zajedništvo, sve veće raslojavanje između bogatih i siromašnih, rastući osećaj straha, raspad i urbana disperzija.

 

 

Zato je izuzetno važna komponenta kombinacije racionalnog/ekološkog/etičkog pristupa u novim konceptima planiranja i realizacije objekata a naročito u upotrebi i ekspolataciji objekata.

Sve je veći izazov pronaći balans između aspekata životne sredine, socijalnih potreba i ekonomskih ograničenja.

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

 

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Zeleni krovovi nude mnogo više od estetike (1/3)

Jedan od naših prvih blog postova bio je posvećen temi zeleni krovovi. Nastavljamo da se...

Istorijski gradovi u budućnosti

Međunarodna konferencija „Očuvanje i unapređenje istorijskih gradova“ u Sremskim Karlovcima održana je po drugi put...

Neophodnost ili formalnost izrade projekta za građevinsku dozvolu (2/3)

Nastavljamo seriju tematskih blogova posvećenih kompleksnom procesu pribavljanja građevinske dozvole pod nazivom  Neophodnost ili formalnost...

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*