Sve češće u poslednje vreme čujemo konstataciju da arhitektura i građevinarstvo vrše intenzivan uticaj na ukupnu emisiju CO2. Teme globalnog zagrevanja, velike zagađenosti, klimatskih promena preplavljuju nas već na dnevnom nivou. Sustižu nas posledice intenzivnog ekonomskog rasta koji se dramatično reflektuje kroz građevinsku industriju. (1999.g aktivnosti u građevinskoj industriji su proizvele više od 35% ukupne emisije CO2)

Akcenat na ekonomskom rastu bez sagledavanja ekoloških i etičkih principa jasno ukazuju već poslednjih dvadeset godina da ovakav koncept nije održiv.

Kako smo u prethodnom tekstu pojasniji koliko je važan ekološki uticaj i ekologizacija mišljenja i koliko je važna harmonizacija odnosa sa prirodom u novim promišljanjima arhitekture i građevinarstva.

Tako ćemo se ovog puta osvrnuti na ekonomski i etički kvalitet u arhitekturi i građevinarstvu koji sa pojavom održivog pristupa  postaju neodvojivi.

Koliko je važan ekonomski aspekt i njegova međuzavisnost sa ekološkim i socijalnim faktorom slikovito se može videti kroz primenu održive gradnje u različitim sredinama. Primena je različita usled različitog ekonomskog, kulturnog, geografskog pa i političkog statusa sredine/zajednice.

Tako u razvijenim zemljama uveliko se radi na razvoju novih materijala, uvođenju novih standarda i na edukaciji. Zemlje u razvoju se baziraju na ravnomernijem ekonomskom i socijalnom razvoju, dok se nerazvijene zemlje nažalost i dalje suočavaju sa nedostatkom osnovnih uslova za život (voda,hrana,struja itd.)

Sve je vidljivija potreba za revolucionarnim promenama u pristupu arhitekturi i urbanom planiranju.

Na to je ukazao još i arhitekta Ričard Rodžers kroz svoju knjigu zanimljivih promišljanja „Arhitektura: modernistički pogled“ još 1996.g.

A rezultati primene moderne i postmoderne arhitekture sa dominantnim ekonomskim uticajem su krajnje poražavajući: degradacija životne sredine, gubitak smisla za zajedništvo, sve veće raslojavanje između bogatih i siromašnih, rastući osećaj straha, raspad i urbana disperzija.

Zato je izuzetno važna komponenta kombinacije racionalnog/ekološkog/etičkog pristupa u novim konceptima planiranja i realizacije objekata a naročito u upotrebi i ekspolataciji objekata.

Sve je veći izazov pronaći balans između aspekata životne sredine, socijalnih potreba i ekonomskih ograničenja.

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.