Skip to main content

Land art – zemljana umetnost 3/3

15 Jul 2019

Land art – zemljana umetnost 3/3

Land art je umetnost u kojoj umetnik koristi prirodu i sva sredstva koja ona nudi. Umetnik prirodu na taj način ne uništava, nego joj daje još veću vrednost i pažnju. Umetnik teži da za izradu svojih projekata nađe najpogodnije i najprivlačnije mesto kako bi mogao da privuče turiste a i da skrene pažnju na očuvanje prirode.

Landart je umetnost koja spaja skulpturu, arhitekturu, poljoprivredu, dizajn i druge srodne nauke i već smo se u jednom od naših tekstova osvrnuli na ovaj zanimljivi umetnički pravac.

Priroda pruža mnogo materijala, kao što su  zemlja, pesak, led, trava. Umetnik koristi različite materijale koji se nalaze u prirodi i baš po tome se land art izdvaja od drugih umetnosti. Za traženje najboljih odnosno ekstremnih lokacija ili najrazličitijih materijala za stvaranje svojih dela, umetnik se uvek trudi da prelazi i granice svojih mogućnosti.

Umetnik koji svoju kreativnost izražava kroz landart umetnost je Charles Jencks, američki teoretičar kulture, pejzažni dizajner i istoričar arhitekture. Svoje najpoznatije delo je stvorio u Engleskoj grofoviji Northumberland, 2012. godine. Delo se zove ,,Lady of the North’’ i predstavlja veliku zemljanu skulpturu u obliku ženske figure.

 

Za izradu ovakvog poduhvata upotrebljeno je 1.5 miliona tona zemlje kako bi ta žena bila visoka 34 m i 400 m dugačka. Delo je nastalo nedaleko od rudnika uglja u Šotonu. Kako landart podržava ekološke projekte za stvaranje ovog dela je odlučeno da se iskopani materijal od rudinka iskoristi za gradnju skulpture. Osim zemlje koja je korišćena za gradnju oblina, korišćen je još i kamen, trava kao materijal koji dočarava žensku figuru. Cela skulptura je ispresecana stazama tako da se može po njoj hodati i uživati u okolnom pejzažu.

Umetnik vešto rukuje  zemljanim radovima tako da se slični radovi mogu videti: ,,Cells of Life-Jupiter Artland’’, ,,Landform Ueda’’ u Edinburgu, zatim ,,Holding the Eco-Line’’u Južnoj Koreji.

Nakon evropskog landart projekta koji je građen od zemlje i trave u ravnici, selimo se na drugi kontinent i to u toplu i sunčanu Afriku. Delo je rađeno dve godine i završeno je u martu 1997. godine pod nazivom ,,Desert Breath’’ (Pustinja koja diše). Tim pod imenom D.A.ST. Arteam su činile tri grčke umetnice – Danae Stratou, skulptor, Alexandra Stratou, dizajner i Stella Constantinides, arhitekta. Želele su da prikažu beskonačnost i zato su se obratile pustinji. Delo je napravljeno na površini od 10 ha u Egipatskoj pustinji Sahari, nedaleko od Hurgada grada na Crvenom moru.

 

Za izgradnju ovog dela je utrošeno oko 8 000 m3 peska koji je formiran tako da stvara ispupčene i udubljene konusne forme koje su spiralno poslagane oko zajedničkog centra. Centar je jedna velika posuda prečnika od 30 m i napunjena je vodom.

Kao i sva druga landart dela su podložna vremenu i propadanju tako je već i na ovom pustinjskom delu vidljiv spori raspad i uticaj erozije.

Posle zelene ravnice u Engleskoj ili peskovitoj Africi, na red je došlo delo koje se nalazi , kako se često kaže, na kraju sveta odnosno na Južnom polu. Već dobro poznat umetnik landarta Andrew Rogers je svoj projekat pod imenom ,,Rhythms of life’’ završio na ledenom kontinentu Antarktiku. Uprkos hladnoći i vetru, umetnik zajedno sa svojim timom je stvorio prolazni geoglif na glečeru Dakshin Gangotri 2010 godine. Delo je nastalo tako što je umetnik napravio šablon sa rupama od jedne velike cerade.

 

Na mestu gde su bile rupe on je posuo šljunak. Po popunjavanju poslednje rupe, cerada je sklonjena. Na ledenom glečeru se pojavio simbol ritma života veličine 60 m x 60 m. Umetnik je ovde rekao da je za sva dela koja je radio inspiraciju je tražio u ljudima, a ovde ju je potražio u prirodi ovog mesta.

Dela landarta su jedinstvena pošto ih jednim delom stvara sam umetnik, dok za drugi deo je zaslužna priroda. Land art nije slika u muzeju to je priroda puna dinamičnosti stvorena od vremenskih prilika i materijala koji utiču na umetničko delo landarta.

Autor teksta: Jelena Dudaš mast. inž. hortikulture

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Zeleni krov tramvajskom stajalištu

Zeleni krovovi nude mnogo više od estetike (2/3)

Tema zelenih krovova poslednjih godina sve više počinje da zaokuplja stručnu javnost. Njihova primena je...

Na temeljima Bauhaus filozofije – muzej u Desau

Krajem 2015.godine okončan je konkurs za novi muzej u Desau posvećen ideji Bauhausa. Arhitekotnski tim...

Šta jeste, a šta nije Biofilni koncept

Priču o Biofilnom dizajnu i arhitekturi započeli smo u prošlom blogu postu. Nadam se da...

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*