Skip to main content

Vegetacija u urbanim sredinama – žrtva profita

11 Apr 2022

Vegetacija u urbanim sredinama – žrtva profita

Žrtva profita – vegetacija u urbanim sredinama 

U mnogim gradovima nastupio je trend enormnog rasta objekata u visinu. Objekti niske spratnosti,  koji su do nedavno bili namenjeni individualnom stanovanju otkupljuju se i umesto njih se grade objekti kolektivnog, višeporodičnog stanovanja.

Novi investitorski trend je pruzrokovao veliki broj problema u gradovima koji su dozvolili ovakvu nekontrolisanu izgradnju. Pored smešnog izgleda ulica u kojima tek započinje ovakva gradnja, klaustofobičnog osećaja u ulicama uzanog profila u kojima je ovakva gradnja poodmakla, primetan je i ogroman pritisak na celokupnu infrastrukturu (kao i na sam javni prostor) zbog enormnog povećanja gustine stanovanja. Sve više je prisutan emotivni šok starosedelaca koji više ne prepoznaju svoj rodni grad, neprimetno se stvara i vrlo opasna situacija po sveopšte psiho-fizičko zdravlje kako sadašnjih i budućih stanovnika takvih ulica tako i celokupnog stanovništva naseljenih mesta.

Ispada da pravila i logike više nema. Demografska eksplozija se veštački izaziva, raste cena kvadrata u predprodaji i prodaji, a sami kupci takvih stanova nisu ni svesni da često rizikuju kupovinu divlje mačke u džaku. Pa kome se kako zalomi. Sa aspekta upravitelja i kreatora slike i imidža grada Grad će profitirati od naplate komunalnih usluga ali će izgubiti identitet, istoriju, jedva stečen komfor i mir. Što se kreatora i održavaoca infrastrukturnih sistema tiče osiguran je nepresušan izvor poslova. Ali sa aspekta starosedelaca nastupaju šok, neprijtnost, razdražljivost čak i neprepoznavanje sredine u kojoj su živeli decnijama, pri čemu problemi okruženja i dalje često ostaju nerešeni a novi se stvaraju i nagomilavaju.

Zarad povećanje naplate komunalnih usluga upravitelji gradom, oni koji su dužni da misle, razvijaju, upravljaju i štite javno dobro građana ne razmišljaju o posledicama sopstvenih grešaka i povinovanja pritiscima. I sve se to događa inkognito, neprimetno, jedino s osećajem (svih aktera u prostoru) da nešto nije u redu, da nešto nedostaje, a bez svesti o razlogu takvog osećaja.

U čemu je zapravo problem ?

Dozvoljena visina objekata u novijim Generalnim planovima za određeno naselje je u mnogim gradovima enormano povećana.

Sa čitavih blokova gde su objekti niske spratnosti prezentovani u vidu prizemlja i eventualno 1-2 sprata, masovno se prelazi na objekte visine preko 5 spratova. Odnosno sa visine 7-12 m prelazi se na visine slemena veće od 20 m.

Prava računica je da se sa jedne kuće (1) prelazi na 10-20 stanova („novih kuća“) na istoj toj parceli. Dalje, sa 1-4 stanovnika (ili sa 7-16 stanovnika u slučaju podstanara), prelazi se na 30-40 i više stanovnika. Sa 1-2 automobila prelazi se na 10-20 automobila. Pritisak na celokupnu infrastrukturu i javni prostor se u najblažem slučaju UDESETOSTRUČUJE (x 10).

Posledica ovakvog preopterećenja prostora je uništavanje drvoreda u javnom prostoru zvanom ulica.

Većina infrastrukturnih sistema je zatvorenog tipa i sprovode elementarne potrebe do krajnjeg korisnika (voda, gas, struja, i dr.). Sačinjeni su od inertnih mrtvih materijala koje je relativno lako sprovoditi kroz prostor. Nakon zauzeća prostora izmene u gabaritima, nastaju samo po prekoj potrebi, uvek su istog izgleda i jedino se amortizuju do zamene uz kratkotrajno remećenje osnovne funkcije.

Glavne funkcije sistema vegetacije i drvoreda kao osnovnog strukturnog i mrežnog elementa u svakom naseljenom mestu na planeti Zemlji su proizvodnja i sprovođenje VAZDUHA koji dišemo i poboljšanje ŽIVOTNE SREDINE u kojoj ŽIVIMO sa svojim porodicama, rodbinom, prijateljima i našim sugrađanima.

Drvoredi su glavna osnova i vezni mrežni deo infrastrukturnog sistem vegetacije svakog i bilo kog tipa naseljenog mesta. Sistem vegetacije je pritom otvorenog tipa, i on sprovodi i učestvuje u stvaranju najelementarnije potrebe svakog živog bića – VAZDUHA.

Sačinjen je od ŽIVOG materijala koji je lako posaditi, ali koji raste, oboleva, umire i nikada nije istog izgleda i veličine. Sistem se sastoji od emitora, kolektora, recepijenata, razvodnika, vezne mreže i ostalih nenavedenih elemenata koji čine i svaki drugi infrastrukturni sistem. U celom tom ipak komplikovanom sistemu droredi su od najvećeg značaja zato što predstavljaju glavnu veznu mrežu i ujedno su najugroženiji konstruktivni element.

Ako u sistemu dođe do bespovratnog prekida na većim dužinama trase drvoreda ili se unište veće površine pod vegetacijom, nastaje potencijalna opasnost po psiho-fizičko zdravlje stanovnika usled naglih promena u žiotnom okruženju u kom su se stanovnici razvijali tokom svog života.

Kao i kod drugih infrastrukturnih sistema svaki prekid u sistemu izaziva havarije, narušavanje ili prestanak funkcionisanja sistema. Znači, svaki poremećaj pa čak i zamena oštećenih ili izumrlih jedinki (pošto se radi o živim bićima a ne mrtvim predmetima) izazivaju izmene, poremećaj ili prekid u izvršenju glavnih funkcija. Za ponovno uspostavljanje funkionalnosti potrebno je jako puno vremena, najmanje trećina ljudskog života.

Tu trećina ljudskog života stanari će provesti trpeći povećan nivo buke, prašine, zagađenja od vozila, temperature usijanog asfalta i betona, teško dišući usled drastičnog nedostatka vlage u vazduhu, osećajući nervozu i anksioznost.

Drvored u urbanim sredinama

Kakve veze uništavanje drvoreda ima sa novim invesitorskim trendom, agresivnim urbanizmom upravitelja gradova i regulacionom linijom ?

Gruba mapa bilo kog naseljenog mesta predstavljena je parcelama, a organizacija je izvršena grupisanjem parcela određene namene i vlasništva u blokove koji su međusobno odvojeni parcelama ulica, drugim tipovima koridora (kanal, pruga i sl.), drugim namenama i/ili topografijom terena.

Gradnja na parcelama u blokovima reguliše se ne samo Zakono o planiranju i zgradnji ili raznim vrstama urbanističkih planova već i Pravilnikom o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju (Sl. glasnik RS, br. 22/2015 ; u nastavku Pravilnika).

Na osnovu članova 28-30 pomenutog Pravilnika jasno je određeno kako, u kom obimu i u kojim situacijama je dozvoljeno probijanje regulacione linije sa elementima na spoljnoj fasadi objekata i od koje visine. Kršenje ova 3 člana, naročito člana 28, uzrokuje kao posledicu značajne prekide u trasi drvoreda.

Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju

Građevinski elementi objekata

Član 28

Građevinski elementi na nivou prizemlja mogu preći građevinsku, odnosno regulacionu liniju (računajući od osnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije ispada), i to:

1) izlozi lokala – 0,30 m, po celoj visini, kada NAJMANJA širina trotoara iznosi 3,00 m, a ispod te širine trotoara nije dozvoljena izgradnja ispada izloga lokala u prizemlju;

2) izlozi lokala – 0,90 m po celoj visini u pešačkim zonama;

3) transparentne bravarske konzolne nadstrešnice u zoni prizemne etaže – 2,00 m na celoj širini objekta sa visinom iznad 3,00 m;

4) platnene nadstrešnice sa masivnom bravarskom konstrukcijom – 1,00 m od spoljne ivice trotoara na visini iznad 3,00 m, a u pešačkim zonama prema konkretnim uslovima lokacije;

5) konzolne reklame – 1,20 m na visini iznad 3,00 m.

Član 29

Ispadi na objektu (erkeri, doksati, balkoni, ulazne nadstrešnice sa i bez stubova, nadstrešnice i sl.) ne mogu prelaziti građevinsku liniju više od 1,60 m, odnosno regulacionu liniju više od 1,20 m i to na delu objekta višem od 3,00 m.

Ispadi na objektu ne smeju se graditi na rastojanju manjem od 1,50 m od bočne granice parcele pretežno severne orijentacije, odnosno, 2,50 m od bočne granice parcele pretežno južne orijentacije.

Član 30

Otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na prednji deo objekta, ako je građevinska linija najmanje 3,00 m uvučena u odnosu na regulacionu liniju i ako savlađuju visinu do 0,90 m.

Izuzetno, otvorene spoljne stepenice mogu se postavljati na prednji deo objekta, ako je građevinska linija na rastojanju manjem od 3,00 m od regulacione linije, kada je širina trotoara preko 3,00 m.

Stepenice iz stava 1. ovog člana koje savlađuju visinu preko 0,90 m, iznad površine terena, ulaze u gabarit objekta.

Stepenice iz stava 1. ovog člana koje se postavljaju na bočni ili zadnji deo objekta ne mogu ometati prolaz i druge funkcije dvorišta.

Usled kršenja ova 3 člana mnogi novoizgrađeni objekti ne mogu da dobiju upotebnu dozvolu čime postaju nelegalni a vlasnici stanova se suočavaju sa problemom u slučaju kupovine ili čak naknadne prodaje takvih stanova – ne mogu podići kredite za njihovu kupovinu. Sve banke kao uslov za davanje kredita zahtevaju da je objekat ili deo objekta (stan) završen i da ima upotrebnu dozvolu.

NE SECITE MI DRVOREDE !!! 

Kako dolazi do uništenja drvoreda lako je sagledati na slikama. Zarad fer pleja neće se navesti adresa na kojoj je već izgrađen objekat niti će se uzeti „real time“ fotografija. Samiće se prepoznati. Cilj nije prozivanje investitora, projektanata i komisije za izdavanje građevinske dozvole koji svesno ili nesvesno krše Pravilnik. Cilj je da se objasni i predoči na koji način dolazi do kršenja Pravilnika kako bi se drvoredi i sistem vegetacije najzad zaštitili od daljeg uništenja, a pre nego što nastane situacija New Delhija po gradovima Srbije.

Drvored i individualno stanovanje

Osnova objekta i prizemlje na prvoj slici je tačno u ravni granice parcele i regulacione linije. U slučaju novog objekta na drugoj slici sve terase celom visinom probijaju regulacionu liniju pri čemu je ivica terase tačno iznad ivice zelene površine na prvoj fotografiji. Širina trotoara je 1,52 m na toj strani ulice. Širina zelene površine je 4,83 m. Od regulacione linije do ivice puta ima 6,35 m. Pozicije stabala su na 4,45 m od regulacione linije. Ukupna širina ulice je 19,44 m.

Drvored i kolektivno stanovanje – probijanje regulacije po vertikali

Ravan terasa, odnosno zid zgrade na strani ulice po celoj visini probija regulacionu liniju za 1,5 m, tačno do granice između trotoara i travnjaka. Terase nisu izgrađene kao separatni ispusti, odnosno kao balkoni kako se pominje u članu 29, već su zatvorene punom visinom u 2 vezana niza, koje potencijalno vlasnici mogu da zastakle i potpuno zatvore. Ovakva gradnja ne predstavlja doksat, takođe naveden u članu. 29.

Izvor Acad mapa lokaliteta-izrađivač Nataša Špica, dipa

Kod mnogih objekata ovog tipa pored terasa tako se projektuju i izgrađuju sobe, čitavi spratovi. Objekat jednostavno uđe u drvo, a drvo je svakako starije od objekta. Ponašaju se kao da ne postoji niti ga štite kako je propisano pravilnicima o zaštiti objekata na gradilištu. Za mnoge drvo ne postoji, nije objekat a još je manje živo biće.

I tada nastupa odgovor na pitanje zašto se ovako „sitni“ detalji zanemaruju ili previđaju, čemu takva bahatost i nepoštovanje – a odgovor je „Ekstra dobit“ na mala vrata.

Ukoliko je širina terase 4 m, ispust 1,5 m površina ispusta je 6 m2, ako objekat ima 2 niza terasa sa ispustom pride na 4 sprata to je ekstra 48 m2. Neka je cena samo 200 Eu/m2 pošto se radi o terasama koje se ne smatraju grejnim površinama to je ekstra 9600 eura po ovakvoj zgradi. Pošto je cena kvadrata oko 1000 eura i mnoge zgrade pored terasa tako „ispuštaju“ i sobe, ispada 48000 eura odnosno ekstra jedan manji stan po zgradi koji se može shvatiti kao „ekstra dobit“.

Prizemlje objekta je trebalo uvući za najmanje 1,5 m u odnosu na regulacionu liniju čime bi ispusti terasa bili u ravni regulacione linije i ne bi ugrožavali buduće postojanje drvoreda niti bi dolazili u značajniji konflikt. Gubitak u površini prizemlja bi bio jako mali ali prednosti bi bile ogromne.

Prednost ovakvog jednostavnog rešenja, kojim niko ne gubi već dobija, je proširenje trotoara na 3 m zahtevana po članu 28-30 Pravilnika. Kao ekstra bonus nastupaju povećanje komfora pri kretanju stanara zgrade i ostalih stanara u ulici, uklanjanje osnove za buduće međuljudske konflikte, koji definitivno mogu nastati usled skučenosti trotoara i nemogućnosti normalnog prolaska veće grupe ljudi. Još važnije, ispunjava se urbanitički san – povećanje kapaciteta stanovanja rastom grada u visinu sa što manjim opterećenjem prostora. Ali na poslednje pomenuto su svi zaboravili.

 

Autor blog teksta: Nataša Špica dipl.inž.pejzažni arh.

Koautor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuzimanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs

 

Pročitajte prethodni tekst:

>>> Regulaciona linija u urbanim sredinama – nevidljiva granica dobrog ukusa

 

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Energetska efikasnost i individualno stanovanje

O značaju energetske efikasnosti govorili smo u nekoliko navrata, sa posebnim naglaskom na energetskoj sanaciji...

Bauhaus autobus – u čast 100 godina modernizma

Povodom stogodišnjice osnivanja škole Bauhaus arhitekta Van Bo Le-Mentzel je dizajnirao pokretni objekat - autobus...

Kreativni izazov za ArhInGreen

U jednom od prethodnih tekstova u kojima sam govorila o digitalnoj transformaciji  koja dotiče sve...

Leave a reply

Your email address will not be published.

*