Kako smo pomenuli u jednom od naših ranijih tekstova da budućnost arhitekture zavisi od odgovornog (održivog) pristupa u projektovanju, izgradnji i upotrebi objekta.
Tako ovoga puta želimo da skrenemo pažnju na važnost ekološkog aspekta u održivoj arhitekturi i gradnji.
Sve veći ekološki problemi dovode nas do saznanja da nema budućeg razvoja društva (a samim tim i arhitekture) bez harmonizacije odnosa sa prirodom.
Pojava ekologizacije mišljenja je svakako prvi korak u poboljšanju uzajamnog odnosa između čoveka i prirode. Kako arhitektura vrši značajan uticaj na životnu sredinu uticaj ekologije je sve važniji u pristupu projektovanju, izgradnji i upotrebi objekata.
Kako bi se uticaj ekologije efiksano sprovodio potrebno je da dođe do revizije normi i pravila građenja koji u dobroj meri usporavaju ovaj proces ekološkog uticaja.
Šta još utiče da je ekološki uticaj spor kada je u pitanju arhitektura i građevinarstvo?
Čuvena postavka francuskog arhitekte Le Corbusier-a da je objekat „mašina za stanovanje“ decenijama za nama imala je izuzetno jak uticaj na realizaciju mnogih objekata.
Ne mali broj objekata nastalih pod ovim uticajem u svom izrazu i uticaju na životnu sredinu u kojoj su izgrađeni imaju dehumanizovani karakter.
Da vam ovaj osvrt na najuticajnijeg arhitektu svih vremena ne zazvuči kao pretenciozna kritika velikog Korbija osvrnuću se takođe na jednu od njegovih značajnih izjava.
Jer svakako ne isključuje njegovu najpoznatiju krilaticu da je “objekat mašina za stanovanje” koja je ponekad od strane arhitekata i poštovalaca previše bukvalistički prihvaćena.
Statičko posmatranje objekta je važno u naučnim analizama (dnevne svetlosti, ventilacije objekta, protoka energije…) ali sve složeniji ekološki problemi upućuju na nova promišljanja. Objekti su deo složene interakcije između ljudi, zgrada samih, klime i okoline.
Novi pristupi projektovanju,izgradnji i upotrebi objekta trebali bi da podržavaju ekositem a ne da ga uništavaju.
Urbana sredina je nastala kao kao proizvod društva/kulture i prirode. Danas su ti odnosi sve više suprotstavljeni a u najvećoj meri na štetu prirode. Shvatanje da su društvo i kultura odvojeni sistem od prirode rezultiralo je neodrživim izgrađenim strukturama u degradiranom životnom okruženju.
Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.