Iz prethodnog blog teksta videli smo da su nacionalni ciljevi evropskih zemalja u sektoru obnovljivih izvora energije postavljeni tako da uzimaju u obzir različite startne pozicije zemalja članica, njihove potencijale i ekonomsku snagu.

Takođe videli smo koliko je Srbiji teško da uhvati korak sa promenama jer se suočava sa energetskim siromaštvom.

Zato ćemo ovoga puta govoriti o liderima u oblasti obnovljivih izvora energije i videćete da je za izuzetne rezultate neophodan decenijski rad.

Evopski lider u proizvodnji obnovljivih izvora energije…

Svakako, Danska je najveći proizvođač energije iz obnovljivih izvora jer je još 70-ih godina XX veka je započela proizvodnju energije iz vetra. Vetroelektrane su tokom 2017.g u ovoj zemlji obezbedilie 43,4% ukupne potrošnje energije. Danska Vlada je 2012.g usvojila plan prema kome udeo u proizvodnji energije treba da poraste na 50% do 2020.g, a zatim da taj udeo do 2035. godine bude zavidnih 84%.

Kako bi ostvarila ove izuzetno ambiciozne ciljeve do 2035.g, Danska je tokom 2019.g započela projekat vetroparka koji će snabdevati 800 hilj. domova (800MW). Prema rečima njihovog ministra za energetiku ovo je veliki korak ka ugljenično neutralnoj budućnosti. Ovo će biti najveća vetroelektrana u Danskoj i njeno priključenje na mrežu očekuje se od 2024-2027.g. Pretpostavlja se da će samo tokom izgranje ovog vetroparka biti otvoreno oko 8 hiljada radnih mesta.

Vlada Danske očekuje da će u periodu od 2019-2025.g smanjiti poreze za električnu energiju za više od 3 puta. A u koliko se ambicije ostvare, prosečna Danska porodica na godišnjem nivou uštedeće oko 200 evra.

Tako će udeo zelene energije u energetskom miksu u Danskoj porasti, a računi za struju značajno opasti.

Kako da Srbija napravi uspešnu tranziciju ka čistim energijama možemo videti iz istraživanja (Jedan stepen Srbija) u kome su navodi da je biomasa obnovljivi izvor energije broj 1 jer može da obezbedi preko 50% energetskih potreba.

Prema navedenom istraživanju navodi se sledeće:

• Srbija svu potrebnu energiju može da dobija iz obnovljivih izvora energije i to značajno više od današnje potrošnje; i
• investicija u sistem zasnovan na 100% obnovljivim izvorima energije je uporediva sa troškovima javnog zdravlja usled proizvodnje uglja u termocentralama; i
• investicija za tranziciju bi iznosila između 3,1 i 6,9 mlrd. USD na godišnjem nivou do 2050. godine ili 1,1-2,5 USD po stanovniku dnevno.

Procena sastava energetskog miksa Srbije za 2050.g (Izvor:Jedan Stepen Srbija)

Belgija je zemlja koja je takođe u vrhu kada je u pitanju razvoj obnovljivih izvora energije i zaštita životne sredine

Njena značajna petnaesta pozicija na EPI listi (indeks zaštite životne sredine)  nam govori da možemo nešto naučiti iz njihove prakse, obzirom da se Srbija nalazi na nezavidnom 84 mestu.

Kako bi napravili značajan pomak u ovoj oblasti neophodno je da na novom političkom fokusu koji se zasniva na postavljanju prioriteta u pogledu održivog energetskog miksa i o potrebi i svesti zaštite životne sredine.

Belgijske komapnije na mogu pomoći u tome i već su uzele učešće investiranjem u vetrpark u Alibunaru. Rezultat je da ovaj vetro park omogućava snabdevanje 50.000 domaćinstava, a doprinos u smanjenju emisija CO2 u Srbiji je za 105.000 tona.

Umesto zaključka…

Navešću uvodni deo iz Preporuke civilnog sektora u vezi sa obnovljivim izvorima energije koja je juna meseca 2019.g upućena Vladi Republike Srbije.

„ Mi, grupe civilnog društva koje deluju na području Srbije na temi ekološke i ekonomske održivosti energetskog sektora, prepoznajemo ulogu podsticaja u razvoju novih tehnologija u energetici i podržavamo tranziciju prema energetski efikasnom energetskom sektoru koji je zasnovan na održivim oblicima obnovljivih izvora energije.

Važno je naglasiti da je Srbija u periodu od 2015-2017. godine skoro četiri puta više direktno subvencionisala ugalj nego obnovljive izvore energije, i to u iznosu od 287,10 miliona evra.1 Međutim, za očekivati je da će iznos subvencija za obnovljive izvore energije takođe porasti kada se bude pustilo u rad još nekoliko malih hidroelektrana i vetroelektrana pre 2020. godine.

Da bi se osigurala tranzicija prema ekološki i ekonomski održivom energetskom sektoru, potrebno je osigurati da podsticaji ostanu na nivou koji je ekonomski podnošljiv za građane i da subvencije podržavaju samo održive izvore energije… „

Kompletan dokument možete naći na sledećem linku >>> 

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.