Transformacija životnog i radnog prostora je tema koja je u fokusu na našem blogu poslednjih 5 godina. Trudimo se da ispratimo što više procesa koji utiču kako na urbanizam, zelenu arhitetkuru, dok je uticaj na promene u enterijeru posebno interesantan/zanimljiv jer je >>> vidljiv na prvu loptu <<<
Povratak upotrebe prirodnih materijala je na svu sreću sve prisutniji, a radujemo se da i kolege sve više prepoznaju važnost upotrebe prirodnih materijala. Zato ovoga puta prenosimo deo blog teksta koleginice Milice Tasovac koja nas na svom blogu vodi kroz najznačajnija pitanja i odgovore kada je u pitanju primena prirodnih materijala u enterijeru…
Da li su i koliko prirodni materijali traženi?
Unazad nekoliko godina, organski i prirodni materijali su, može se slobodno reći, u trendu. Čak i pre epidemije, a posebno unazad neke dve godine, od kada smo svi, srećom ili na nesreću primorani da više vremena provodimo u kući, ljudi se sve više okreću ka prirodi. Jednostavno, tek sada valjda svi shvatamo šta znači kada nešto uzimamo zdravo za gotovo, a onda ostanemo bez istog. Ali bez tako bitnog elementa, komponente koja čini naše živote potpunim.
Zato, mnogi ukrašavaju svoje stanove prirodnim materijalima i nameštajem i trude se da što više dobroga učine za prirodno okruženje, čak i iz svojih enterijera. Činjenica je da se ljudi toliko okreću prirodi u svim njenim oblicima, pa tako i njenoj ekspresiji kroz dizajn enterijera, to nas dovodi do sledećeg pitanja…
Brodski pod daje toplinu ambijentu
Da li prirdni materijali utiču na dobro raspoloženje?
Neko će reći da, neko ne, a neko – zavisi. Istina je da stvarno ne postoji neka magična formula koja u enterijerima pokreće pozitvnost i podiže nas. Znamo da boravak u prirodi ima pozitvne efekte na ljudsko zdravlje, pa se tako može pretpostaviti da i boravak u enterijeru sa prirodnim materijalima pozitivno utiče na mentalno zdravlje ljudi.
Smatra se da prirodni materijali emituju pozitivnu energiju i vibracije. Njihova jednostavna, a opet tako moćna struktura, ima umirujući efekat na ljudski mozak. Biti okružen prijatnom toplinom drveta, specifičnim mozaikom od kamena i cigle, kao i mermerom koji je išaran linijama koje liče na vene, može se porediti sa osećanjem blagostanja i spokoja koji nas zapljusnu kada smo okruženi lepotama prirode.
Da li su prirodni materijali i održivi?
Svima nam je poznato koliko smo danas okruženi toksičnim i kancerogenim materijama, i koliko nekim predmetima od plastike treba vremena kako bi se raspali (nekoliko hiljada godina čak). Sve dok tako stoje u našem okruženju, ovi materijali su štetni po njega. Ali i po nas.
Nasuprot tome, prirodni materijali, pošto dolaze iz prirodnih izvora, oni su biorazgradivi i obnovljivi izvori. Međutim, ako se tretiraju bojama ili zaptivnim smesama, što je slučaj često sa drvetom, onda čitava priča postaje malo komplikovanija. Posebno ako želite da budete okruženi potpuno prirodnim organskim podovima ili plakarima, recimo.
Srećom, ljudi se sve više posvećuju istraživanju sastava stvari kojim su okruženi ili planiraju da se okruže, i prihvataju samo one koji predstavljaju obnovljive i održive izvore.
Opeka i zemljani tonovi, nepogrešiva kombinacija
Koji se sve prirodni materijali koriste u enterijeru?
Prirodni materijali koji su zadržali svoju vodeću poziciju (uprkos raznim prolaznim trendovima u dizajnu enterijera) su drvo, kamen i opeka. Zatim tu su i prirodna vlakna, koža, pluta…
Malo kome je poznato da je Srbija 60-ih godina 20. veka bila pravi lider u proizvodnji konoplje i plasiranju kvalitetnih proizvoda od konoplje: plastike, užadi, papira, čajeva, itd. Treba istaći da se uz pomoć konoplje uspostavlja idealna vlažnost vazduha u zatvorenom prostoru, jer ona upija višak vlage u sebe…
O konoplji i ostalim prirodnim materijalima …
Detaljnije čitajte >>> na sajtu Enterijeri Tasovac <<< koji su posvećeni kako funkciji, tako i estetici enterijera a zajedno sa nama želi da promovišu zdravije ambijente i enterijer prostore, tema koje je nakon epidemije korone virusa sve više u fokusu stručne javnosti.
Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh
