Skip to main content
Živeti u zdravom objektu
20 Feb 2017

Živeti u zdravom objektu

U poslednjih nekoliko godina aspekt energetske efikasnosti postaje sve prisutniji u izgradnji objekata. Pored primarnog zadatka (ušteda energije) još jedan aspekt ove oblasti počinje da zaokuplja stučnu javnost, a to je zdraviji životni prostor.

Fokus na aspektu uštede energije može dovesti do stvaranja objekata koji imaju manjkavosti u pogledu optimalnog i zdavog prostora za življenje i rad. Stvara se ambijent koji ima nedostatak odgovarajuće ventilacije i kontrolu vlage u prostoru što direktno utiče na stvaranje zdravog prostora za življenje i boravak.

Skoro čitav jedan vek arhitekte i dizajneri tragaju za formom kuće/objekta koji će biti optimalana za konforan i prijatan boravak i koji će pozitivno uticati na korisnike prostora.

Održivost u arhitekturi polako dobija na prednosti u odnosu na samu uštedu energije.

Sagledavanje aspekta zdravog i prijatnog prostora dobija na značaju.

Šta je ustvari zdrav objekat/kuća?

Danas ljudi sve češće razmišljaju o tome kako da sagrade kuću koja će biti pošteđena zagađenja od hemikalija i raznih negativnih nus pojava koji su mogući prilikom upotrebe i primene novih materijala.

Arhitekte suočene izazovima današnjice shvataju da prostore koje stvaraju nemogu biti samo puko utočište i krov nad glavom, već budući prostor mora odgovoriti na potrebe savremenog čoveka koji je suočen sa konstantnim ubrzanim načinom života.

Mnogo aspekata je potrebno sagledati kako bi se projektovao/dizajnirao optimalan i zdrav prostor za življenje i rad  (dovoljno vazduha u prostoru, dovoljno svetlosti u prostoru, adekvatna toplotna udobnost, aspekti kontrole vlage i buke u prostoru).

Začetak ideje o laganom, osvetljenom i provetrenom prostoru prisutan je  već sa pojavom minimalizma u arhitekturi i dizajnu.

Sa minimalizmom kreće dramatičan zaokret, nestaju iz prostora stari stilski nameštaj, teške zavese, draperije i tepisi. Sopljašnjost objekata postaje rasterećen bogate dekoracije.

Minimalizam donosi sa sobom moderan nameštaj, svetle prostorije, zavese tepihe koji se lako održavaju… prostori postaju  oslobođeni  stvaranja buđi,insekata i doprinose kvalitetnijem i zdravom životnom prostoru.

Početak dvadesetog veka u arhitekturi svakako je obeležio minimalizam.

Nakon što je njegov koncept zaživeo šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, sredinom osamdesetih i devedesetih godina  doživljava period kritike i osporavanja.

Sa početkom dvadeset prvog veka ponovo se vraćamo nekim od značajnih principa i postavki mimimalizma koje sagledavamo kroz novu prizmu savremenog življenja.

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Neophodnost ili formalnost izrade projekta za građevinsku dozvolu (1/3)

Nakon serije tematskih blogova posvećenih važnosti pribavljanja lokacijskih uslova u postupku pribavljanja građevinske dozvole, otvaram temu...

Energetska sigurnost, zaštita životne sredine i privredni razvoj

Nakon perioda letnje pauze, profesionalno usavršavanje inženjera u okviru Inženjerske Komore Srbije (IKS)   za 2015....

Gradovi u uslovima klimatskih promena

Primer međunarodnog naučnog projekta TURAS Permanentno profesionalno usavršavanje inženjera u okviru Inženjerske Komore Srbije (IKS)...

6 Comments

  1. Struganik Reply

    Prijatno i udobno ukombinovano sa minimalizmom, dobitna kombinacija!

    1. Nataša Komljenović
      Nataša Komljenović Author Reply

      Hvala na komentaru Struganik, novo sagledavanje minimalizma je neophodno.

  2. InVekta Reply

    Odličan tekst i potpuno se slažem sa njim. U današnje vreme, svi težimo da bar ono što je u domenu naše moći prilagodimo što zdravijem načinu zivota, a isto tako je potrebno i adekvatno održavanje objekta u kojem živimo.

    1. Nataša Komljenović
      Nataša Komljenović Author Reply

      Hvala na komentaru InVekta, pitanje održavanja objekta u njegovoj eksploataciji je od izuzetne važnosti. Neki podaci nam govore da je posle 25-30 godina eksploatacije objekta NUŽNA sanacija, rekonstrukcija, obnova…

  3. StolarijaBeograd Reply

    Jednog dana kada se steknu neki sitni materijalni uslovčići, ovakav projekat će biti veoma aktuelan za neku moju nekrentinu. Fenomenalno izgleda!

    1. Nataša Komljenović
      Nataša Komljenović Author Reply

      Poštovani StolarijaBeograd,hvala za komentar! Iskreno se nadam da će te se nama obratiti za usluge projektovanja 🙂

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*