Projektovanje i građenje objekata tako da se uklope u okolni pejzaž je pravi izazov za arhitektu i njegov tim. Potrebno je da budu kreativni i da zajedničkim snagama, na inovativan način izgrade objekat u prirodi, a da se ne ošteti postojeće stanje i sačuva duh mesta i prirodni ambijent. Danas se sve veći broj objekata gradi na održiv način jer je i ekološki, a i ekonomski isplativije.

Tako na primer postoje kuće čiji je neodvojivi deo drvo koje nesmetano raste i deo je enterijera kuće, zatim kuće koje su napravljene na drveću (naprimer kuće za odmor/hoteli/apartmani) na Baliu su građeni na drveću. (1)) ili kuća sagrađena iznad vodopada. (2) Često se grade objekti koji su od značaja za društvo (muzeji, škole, bolnice) i sa protokom vremena pokazuju da je važna interakcija i povezivanje sa duhom mesta.

Kuća na Baliju

Kuća na vodopadu

Jedan od objekata koji je pravi primer gradnje koja je uklopljena u prirodu je Muzej krapinskih neandertalaca u gradu Krapina, Hrvatska. Objekat ne samo da imitira prirodu nego je kamufliran – nevidljiv, ne narušava ambijen i ukazuje nam da je priroda primarna, pa tek onda objekat. Muzeji su objekti koji najčešće čuvaju i dočaravaju nam kako je izgledala prošlost, i na neki način često ta prošlost nije interesantna novim generacijama koje jure za tehnologijom.

Da bi muzeji privukli posetioce potrebno je da koncipiraju nov i drugačiji pristup, jer nije dovoljno samo postaviti eksponat u staklenu kutiju i napisati nešto o njemu. Upravo tako Muzej krapinskih neandertalaca ne stavlja eksponat u staklenu kutiju, nego nas od samog ulaza koji izgleda kao ulaz u pećinu, dalje vodi kroz interaktivnu izložbu, eksponate prirodne velične, razna osvetljenja i putovanje u prošlost za koju najverovatnije niste ni mislili da je takva bila.

Muzej krapinskih neandrtalaca

Sve je počelo sa iskopinama na arheološkom lokalitetu „Hušnjakovo“ u gradu Krapina koje je postalo poznato 1899. godine kada su pronađeni ostaci neandertalskog čoveka od strane geologa i paleontologa Dragutina Gorjanovića-Krambergera. Istraživanja su trajala narednih šest godina i nađeno je oko 900 ljudskih fosilnih kostiju, brojna kamena oruđa, ostaci medveda, vuka, losa, jelena, divljeg goveda i drugih životinja. Starost ovog bogatog nalazišta odgovara vremenu od pre 125.000 godina. (3)

Da bi se sve to sačuvalo, prikazalo i istorija podelila sa novim generacijama, nedaleko od lokaliteta, između dva brdašca Hušnjakova i Josipovca, izgrađen je muzej koji je posvećen neandertalcima koji su pronađeni na ovom mestu. Objekat muzeja je projektovao arhitekta Željko Kovačić i paleontolog Jakov Radovčić koji su se vodili idejom da bude sve autentično kako je bilo nekad za vreme pračoveka, pre oko 300 hiljada godina, a ipak moderno i usklađeno sa 21. vekom (4)

Cilj je bio napraviti objekat koji bi bio deo prirode, koji ima postavku koja vodi kroz istoriju svemira, zemlje i čoveka pa sve do današnjeg dana… i izgleda da su u tome uspeli.

Pošto je praistorijski čovek živeo u pećini i pošto je sve prilagođeno tome da bude što autentičnije, a i muzej izgleda kao jedna velika pećina smeštena između dva brežuljka. Od celog objekta vidljiva je samo prednja strana koja je u staklu kako bi se okolna priroda ogledala u njemu. Krov muzeja je prekriven travom i toliko se stopio sa prirodom da više ne postoji jasna granica gde je krov a gde počinju okolni brežuljci. Unutrašnjost muzeja je uglavnom od betona koji simboliše život u pećini i kamen.

Cela postavka muzeja je osmišljena tako da vas odvede u prošlost kroz razne interaktivne izložbe u kojima se menjaju zvuk, boja, oblik. Sa ulaskom u objekat vas dočeka veliki ekran sa filmom koji pokazuje život neandertalaca, njihov lov, hranu, jezik, odeću, a zatim vas istorija vodi do 1899. godine kada su pronađeni prvi ostaci i apoteka u kojoj su čuvani zaštićeni prvi nalazi. (5) Dalje idete prema postavci koja nam pokazuje kako se čovek razvijao, hemijska i kosmička dostignuća, prirodna forma nalik embrionu vas vodi kroz evoluciju zemlje, možete upoznati anatomiju neandertalca i njegove srodnike u drugim delovima sveta. (6) Po izlasku iz muzeja, istorija se dalje nastavlja i vodi vas stazama kojima je hodao pračovek do određenih lokaliteta na Hušnjakovom brdu gde su ostaci pronađeni.

Spoj prirode, istorije i arhitekture je na ovom primeru izuzetno uspešno realizovan i predstavlja pravu kombinaciju koja prezentuje vrednost za istoriju čoveka. Prošlost je veoma značajna za čoveka jer putem nje otkriva sebe.

U koliko želite da pristupite projektovanju objekta koji su u skladu sa svojim okruženjem možete nam se obratiti upitom na meil >>> info@arhingreen.rs <<< 

Ako vam se dopala ova tema još zanimljivih tekstova možete čitati na našoj blog stranici u okviru rubrike “Zanimljiovosti ” >>> https://arhingreen.rs/category/zanimljivosti/ <<<

Autor teksta:  ArhInGreen blog tim

Tekst i koncept: Jelena Dudaš mast. inž. hortikulture 

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

Izvori:

(1) https://www.livingoutlau.com/best-treehouses-in-bali-indonesia/

(2) https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Dom_nad_vodopadom

(3) https://mkn.mhz.hr/hr/o-muzeju/nalaziste/

(4) https://www.turistickeprice.hr/muzej-krapinskih-neandertalaca-vrata-koja-vas-vode-u-povijest/

(5) https://sh.wikipedia.org/wiki/Muzej_krapinskih_neandertalaca

(6) https://mkn.mhz.hr/hr/o-muzeju/postav/