Skip to main content

Značaj ergonomije u dizajnu enterijera (3/3)

23 Sep 2019

Značaj ergonomije u dizajnu enterijera (3/3)

Primena ergonomskih principa u dizajnu enterijera

Temu primene ergonomskih principa iz prethodnog teksta nastavljamo kroz dalju analizu studija slučaja, te ćemo ovim tekstom obraditi ergonomske principe u konkretnom slučaju uređenja pojedinačnih zona u objektima.

Nakon pravilnog zoniranja prostorija unutar objekta sledi i pravilno uređenje svake zone prema funkciji i potrebama, a to se može sprovesti na sledeće načine:

ULAZNI HOL

Ulazni hol bi trebalo da bude zona koja ima pristup zasebnom toaletu, garderoberu za odlaganje jakni i obuće, i smatra se prljavom komunikacijom u svakom objektu, stoga bi trebalo da bude zasebna i nezavisna. Što više ljudi živi u stanu, potrebno je obezbediti širi hodnik. Jedan ili dva korisnika su 90 cm, za sigurno kretanje porodice od troje ljudi potrebno je najmanje 120 cm.

TOALET

Toalet bi trebalo da se nalazi uz sami ulazni hol, da sadrži umivaonik i wc šolju, kako bi se korisnici mogli osvežiti nakon ulaska u objekat.

DNEVNA SOBA

Dnevne zone zahtevaju nešto više pažnje pri uređenju jer u njima korisnici provode najviše vremena. Dnevna soba bi trebalo da se nalazi nakon ulaznog hola, ali izdvojeno kako bi se gosti mogli smestiti odmah nakon ulaza, bez nepotrebnog prolaženja kroz ostale zone objekta. Na taj način bi se očuvala privatnost korisnika u ostalim zonama. Kao što smo pominjali u prethodnim tekstovima, trebalo bi dnevnu sobu maksimalno orijentisati ka suncu, obezbediti prirodnu ventilaciju, oplemeniti je prirodnim i toplim materijalima i vegetacijom, kako bi se svi korisnici osećali komforno u njoj. Dnevna soba bi trebalo da ima izlaz na terasu ukoliko je to moguće.

TRPEZARIJA

Nakon dnevne sobe sledi trpezarija, koja ne mora fizički biti odvojena od nje, dovoljno je razgraničiti prostor rasvetom, različitim materijalima ili nameštajem. Trpezarijski sto se pozicionira, ukoliko je moguće, blizu prirodnog osvetljenja uz broj mesta određen prema potrebama korisnika i prostornim ograničenjima. U malim stanovima, moguće je u nastavku kuhinje obezbediti šank koji bi zamenio trpezarijski sto i pružio prostor za ručavanje. Vrlo je važno da trpezarija bude neposredno do kuhinje, kako bi se omogućila najkraća linija prenošenja hrane i pribora.

KUHINJA

U nastavku trpezarije nalazi se kuhinja, koja se svrstava u dnevnu zonu, ali bi trebalo da bude fizički odvojena od ostatka ove zone, zbog mirisa i privatnosti tokom spremanja hrane i boravka u njoj. Postoje različiti tipovi kuhinja: sa ostrvom, linijske, kuhinje oblika “U”, ugaone kuhinje sa šankom ili bez njega. U zavisnosti od organizacije stana i potreba i želja korisnika bira se i tip.

Vrlo je važno obezbediti pravilno funkcionisanje i kretanje u kuhinji, uz pažljivo organizovan redosled sledećih funkcija: frižider – radna površina – sudopera – radna površina- šporet – radna površina. Obratiti pažnju da se ne postavljaju frižider i šporet u neposrednoj blizini kako bi se izbegli kvarovi i pregrevanje, kao i obavezno postavljanje aspiratora iznad šporeta ili eventualno pozicioniranje šporeta ispod prozora.

SPAVAĆA SOBA

Kada je uređenje spavaće sobe u pitanju, trebalo bi obratiti pažnju na boje i teksture zidova, udobnost ležaja kao i smirenost osvetljenja. Pored kreveta bi u visini dušeka (nikako iznad toga) trebalo da bude noćni stočić, komoda ili bar polica uz utičnicu i prekidač za svetlo. Poželjno je da spavaća soba ima izlaz na terasu.

KUPATILO

Kupatilo bi trebalo pozicionirati odmah do spavaće zone uz nešto veću kvadraturu zbog svih neophodnih sanitarija. Pri ulasku u kupatilo i toalet voditi računa da se u prvom planu ne nalazi wc-šolja, već umivaonik. Postaviti neophodne police i prostor za odlaganje gde god je moguće i omogućiti sistem za ventilaciju.

RADNA SOBA

Pri uređenju radne sobe trebalo bi obratiti pažnju na ergonomiju radnog stola i stolice. Od velikog je značaja i izbor rasvete, boja i materijala, te se preporučuje upotreba LED rasvete, koja ne zamara oko korisnika, kao i pozicioniranje radnog stola do prozora. Radna soba bi trebalo da poseduje police, prostor za olaganje i sve neophodne uređaje i pribor u zavisnosti od potreba korisnika.

DEČIJA SOBA

Svaki prostor namenjen najmlađima potrebno je posebno osigurati i opremiti  najbezbednijim mobilijarem, čistim i glatkim površinama, nežnih materijala i uz dosta slobodnog prostora. Dečija soba bi trebalo da se pozicionira u blizini roditeljske sobe i kupatila.

 

Ukoliko se ispoštuju navedeni principi, omogućava se bolja funkcija i upotreba prostora, sprečava se gubitak vremena na nepotrebno kretanje tokom svakodnevnog rada, i obezbeđuje se zdrav prostor za sve korisnike.

Ovim tekstom se kompletira tema ergonomije, ali će se ergonomija kao takva svakako prožimati kroz veliki broj tema u budućnosti.

 

Autor teksta: Đurđina Sladaković, mas.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

 

 

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Zelene prestonice Evrope (2/3)

Temu vezanu za budući razvoj evropskih gradova započela sam u prošlom blog tekstu pre svega...

5 najčitanijih tekstova na blogu u 2018.g

Dragi čitaoci, sa radošću privodimo kraju ovu godinu u kojoj smo uspostavili kontinuitet u objavam...

Park kod Banovine više ne postoji !

Temu vezanu za urbanu degradaciju lokaliteta (zelene površine) oko objekta Banovine u Novom Sadu započeli...

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*