Vodu kao pejzažno-arhitektonski element u uređivanju životnog prostora koristile su civilizacije Egipta i Mesopotamije. Oni su za navodnjavanje svojih polja koristili sistem kanala kako bi vodu uz velikih reka Tigra, Nila i Eufrata usmerili na svoja imanja. Kasnije su uvideli da se voda može koristiti i na drugi način. Iskoristili su je za dekorativni element i upotrebili je kao deo fontana, kaskada, potoka, jezera a sve s razlogom kako bi uživali u njenoj moći.

Voda ima veliki značaj za industriju, saobraćaj, a pored toga koristi se i za odmor, rekreaciju i dekorisanje prostora. Vodeni elementi u prirodi mogu da se podele na prirodne i veštačke.

Prirodni su reke, jezera, mora… a veštačke je stvorio čovek za svoje potrebe. Tako naprimer da bi mogao da pije vodu napravio je česme, a da bi pokazao moć i velelepnost neke građevine, stvara vodena ogledala. Voda u prostoru mora da zadovolji svoj funkcionalni zadatak (česma za piće, bazen za kupanje) ali isto tako se mora istaći njen estetski značaj.

Svaki veći otvoreni prostor koji se projektuje za  ljude na svojoj površini mora da ima česmu. Česma mora da bude snabdevena pijaćom vodom i postavljena na vidno mesto. Gradnja česme često ima i simbolički ili istorijski značaj. Ne retko se viđa  da je česma postavljena na nekom značajnom mestu pošto se tu u prošlosti desilo na određenom mestu  nešto što treba danas sačuvati.

Česme se takođe grade kako bi sačuvale uspomenu na neke ljude. Česma može da bude urađena i kao neka skulptura, ili da se pored nje podignu i drugi objekti. Drugi vodeni elementi koji se koriste kao izvor pijaće vode su bunari. Oni su uglavnom vezani za seoski ambijent. Ranije su  bili  izvor pijaće vode. Danas se uglavnom mogu naći na nekim etno salašima da bi prikazali tradiciju i svoju dekorativnu vrednost.

Fontane su atraktivni vodeni elementi koji prostoru daju dinamiku. Postavljene su na centralni deo prostora i određuju njegovu dominantnu tačku. Ranije je gradnja fontana  bila vezana za velelepne građevine kako bi gospodar pokazao svoju moć. Putem niza cevi pod pritiskom voda je iz reka, potoka usmeravana u parkove kako bi snabdevala fontane.

Vešto manipulisanje sa vodom u fontani omogućava stvaranje prijatne atmosfera u prostoru putem raznih zvukova, oblika, prelamanja svetlosti. Interesantan je primer  fontana u italijanskim i francuskim parkovima kao naprimer u parku vile d’Este u Tivoliju aleja od ’’100 fontana’’ ili Apolonova fontana u Versajskom parku. Danas fontane postaju moderni vodeni elementi otvrenog prostora i one  se kombinuju sa svetlom, muzikom, raznim skulpturama i objektima kako bi se naglasio njihov značaj i dominantnost.

Vodopadi su još jedan dinamički vodeni element na otvorenom prostoru koji su slični fontani. Razlika je u tome što se vodopadi postavljaju samo na onim mestima gde to reljef dozvoljava. Vodopad je potrebno isprojektovati na nagnutom terenu kao bi se postigao efekat pada vode. Pad vode može da bude s malih visina ili sa većih. Takođe se drugačiji efekat  postiže ako voda  pada  u velikim količinama a drugačiji ako pada u  malim.

Osim žubora vode i njenog pada još veći utisak moći vode se postiže kad voda prilikom pada udari o površinu. Postoje vodopadi čija se voda rasprskava pri udaru, a isto tako i oni čija voda lepo i smireno teče pa stvara takozvanu vodenu zavesu. Sklad prirode i arhitekture i pažljivo komponovanje skladnosti stene, svetla i vode može se videti na primeru čuvenog vodopada ’’Falling water’’ izgrađenog 1937. godine u Pensilvaniji projekat američkog arhitekte Frank Lloyd Wright-a.

Bez obzira koji se vodeni element koristi u prostoru, svima je zajedničko estetsko prikazivanje, potencijal vode i otvorenog prostora na kome su postavljeni.

Autor teksta: Jelena Dudaš mast. inž. hortikulture

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.