Zelena prestonica Evrope – primer iz okruženja

Koliki je značaj nagrade Zelene prestonice Evrope pričali smo u jednom od naših prethodnih blog tekstova. Ako vas interesuje koji su dosadanji nagrađeni gradovi nešto detaljnije naćićete u našem prethodnom blog tekstu, a ovog puta ceo tekst posvećujemo jedinoj zelenoj prestonici do sada iz našeg okruženja – Ljubljani.

Ljubljana kao politički, administrativni, kulturni i ekonomski centar Slovenije sa 280.000 stanovnika izabran je za Zelenu prestonicu Evrope (European Green Capital Aword) za 2016.godinu.

Prema mišljenju žirija izdvojila se po svojim naporima poslednjih 10 -15 godina u transformaciji grada u održivosti, gradskom prevozu i izmeštanju motornog saobraćaja iz centra grada. Najznačajnija mera koja je preduzeta je modifikacija režima saobraćaja na magistralnoj ulici (Slovenska ulica). Napredak je zapažen i u očuvanju i zaštiti zelenih površina, koje revitalizuju i transformišu brenfild prostore (browfield spaces).

Ljubljana je takođe pokazala kako je napredovala u pogledu tretmana otpadnih voda, a dragoceno je njeno iskustvo u rešavanju i upravljanju prirodnim katastrofama (značajno za balkanski region koji je zahvatila poplavna kriza). Realizovane su i brojne urbane zelene mere u odnosu na proteklu deceniju (sadnja 2000 stabala, izgradnja novih parkova, revitalizacija nasipa reke Save, zelena oaza drvoreda 7000 stabala).

Gradonačelnik Ljubljane na CIVITAS forumu 2015.g ističe da će Ljubljana biti i dalje posvećena viziji održivog razvoja, zelenijoj budućnosti generacijama koje dolaze.

Ljubljana je jedan od prvih gradova u svetu koja na autobuskim stajalištima ima elektronski papir. E-papir pruža bolju vidljivost od obične signalizacije, vrlo malo energije troši, displeji mogu biti sa solarnim napajanjem. Pored autobuskog rasporeda e-papir na displeju pokazuje tačno vreme dolaska autobusa, putničke informacije, turističke informacije.

Dobro je napomenuti da je pre dvadeset godina grad bio izuzetno auto-zavistan, ali se zadnjih godina sistematski radi na konceptu održivog saobraćaja (usmeravanje ka javnom prevozu, biciklističkom saobraćaju i šetnji).

Da nagrada zelene prestonice nije samo neki vid protokolarnog dodeljivanja nagrada ide u prilog činjenica da je Ljubljana nagradu dobila još 2014.g i ušla u pripremu za proglašenje 2016.g tako što je imala ambiciozan zadatak da pokrene mnoštvo različitih aktivnosti u koje će uključiti građane, privrednike i turiste.

Možda je bitno pomenuti da gradovi koji se kandiduju za zelenu prestonicu ocenjuju se u 12 oblasti – klimatske promene, saobraćaj, zelene urbane oblasti, održivo korišćenje zemljišta, priroda, raznolikost biljnog i životinjskog sveta, kvalitet vazduha, kvalitet akustičnog okruženja, otpad, potrošnja vode, prerada otpadnih voda, eko inovacije, održivo zapošljavanje, upravljanje životnom sredinom i energijom.

Izuzetno je važan primer grada Ljubljane za gradove sa balkanskih prostora …motiv da i naši gradovi krenu zelenim putem kako biti postali buduće Evropske zelene prestonice >>>

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.