Skip to main content

Biomimikrija – budućnost arhitekture

22 Apr 2019

Biomimikrija – budućnost arhitekture

“Mi treba da se ugledamo na ekologiju i botaniku, i načine na koje drveće funkcioniše, umesto da kopiramo njihovu formu.”   ( Danijel Vilijams, arhitekta specijalizovan za održivi priobalni dizajn)

Biomimikrija (bios – život, i mimikos – podražavački) predstavlja adaptivni način rešavanja problema življenja, oponašanjem prirodnih procesa i pojava.

Priroda je uvek bila neiscrpan izvor inspiracije za naučnike, umetnike, ali i inženjere iz različitih oblasti zanimanja. Kako je svaki organizam jedinstven, tako je i potpuno prilagođen svom okruženju i životu u svim uslovima. Proučavanjem tih prilagođenosti i procesa koji se odvijaju u svakom organizmu pojedinačno, ali i njihovom međusobnom interakcijom sa drugim organizmima i okruženjem, stiču se širokoprimenjiva znanja i ideje za nova dostignuća u različitim oblastima.

Proučavaj prirodu, voli prirodu, drži se prirode. Ona nikad ne izneveri.”  (Frenk Lojd Rajt, arhitekta)

Biomimikrija napreduje sa napretkom tehnologije, sintezom bioodrživih i ekološki prihvatljivih materijala, naučnim saznanjima i dostignućima. Njena primena u arhitekturi i dizajnu na taj način postaje revolucionarna, jer se prilagođavanjem prirodi na njen način pospešuje i postojanje i preživljavanje u teškim uslovima (oštra klima, loša geološka svojstva tla, izražen reljef i teška pristupačnost, vremenski faktor trajanja, i dr.).

Filozofski pristup biomimikrije svakodnevno donosi nove ideje i inovativna rešenja svetskih arhitektonskih firmi u službi obezbeđenja zdravih uslova za rad i boravak u objektima, održivog dizajna i ekološke efikasnosti. Kako se na ovaj način dolazi do novih načina savladavanja prirodnih nepogoda (zemljotresi, poplave, jaki vetrovi, preterano zračenje sunčeve svetlosti usled oštećenja ozonskog omotača, i dr.), sve je više objekata u svetu projektovanih i  realizovanih na ovom  principu.

Botanička bašta (Wilkinson Eyre Architects) u Londonu, primer je objekta nastalom po principima biomimikrije. Arhitekte su poizvele izuzetan sistem za niskoenergetsku ventilaciju i pasivno hlađenje vazduha, proučavanjem i oponašanjem termitnjaka u prirodi.

Zgrada LOTOS (Studio 505) u Kini, osim što nosi epitet dragulja savremene arhitekture, dizajnirana je kao niskoenergetski objekat, što je postignuto kroz 2500 geotermalnih cevi sprovedenih kroz veštačko jezero, čija se voda koristi u podvodnom sistemu klimatizacije objekta.

Nemački botaničar, profesor Barthlott je proučavajući list lotosa došao do pojave koju je nazvao lotos-efekt. Tu je pojavu iskoristio unapredivši fasadne boje. Iskoristivši hidrofobnost i specijalnu mikrostrukturu koja oponaša unutrašnju građu lista lotosa, postigao je znatno smanjeno prijanjanje površine za vodu i prljavštinu, što čuva fasade od atmosferskih uticaja.

Sve veća primena principa biomimikrije svakodnevno menja arhitektonsko – građevinsku scenu. Mnoštvo je primera njihove praktične upotrebe u područjima loših uslova, te u savladavanju terena, klime, čestih potresa ili poplava.

Biomimikrija mora sadržati biologiju.”  (Juliana Vincentov, dr)

U sledećem tekstu biće obrađena tema primene biomimikrije u arhitekturi, a zatim i njena primena u dizajnu unutrašnjeg prostora.

Autor teksta: Đurđina Sladaković mas.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Zeleni zid u arhitektonskoj kompoziciji

Zeleni elementi u arhitektonskoj kompoziciji Trend zelenih elemenata u arhitektonskoj kompoziciji koji poslednjih godina postaje...

Kuća koja izrasta iz napuštenih ruševina

Ova moderna kuća u Kini nekada je bila ruševina koja je bila izgrađena u tradicionalnom...

Kako koncipirati pozitivan radni prostor

Transformacija radnog prostora Kao što smo napomenuli u prošlom blog tekstu... Pojam radnog prostora u...

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*