Skip to main content

Približavanje čistoj energiji – Srbija i Evropski primeri prakse

16 Mar 2020

Približavanje čistoj energiji – Srbija i Evropski primeri prakse

Kako smo pomenuli u prethodnom blog tekstu prelazak na primenu obnovljivih izvora energije nimalo nije jednostavan proces i kako Srbija pokušava da uhvati korak sa ovim promenama.

Podsećamo na važne činjenice…

Kada je statistika u pitanju Srbija je prema izveštaju Eurostata (Evropski statistički sistem) dostigla udeo u proizvodnji iz obnovljivih izvora energije od 27%.

Retifikacijom Pariskog sporazuma 2017.g Srbija se obavezala da će do 2030.g smanjiti efekat staklene bašte za 9,8 procenata u odnosu na 1990.g

I najvažnije, 30.01.2020.g Srbija je usvojila nacionalni plan za smanjenje emisije NERP. Tome je prethodila odluka Vlade 30.01.2020.g koja je usvojila tekst nacionalnog plana za smanjenje emisija glavnih zagađenih materija koje potiču iz starih, velikih postorjenja  za sagorevanje.

Primena nacionalnog plana za smanjenje emisija ima za cilj da se do 31.12.2027.g smanji emisija iz starih velikih postrojenja za sagorevanje i usaglasi sa graničnim vrednostima emisija koje su definisane Direktivom o industrijskim emisijama.

Međutim, šta je suštinski problem sa kojim se Srbija suočava?

Srbija zbog svog nezavidnog položaja u smislu energetske bezbednosti i zbog poražavajuće stanja u pogledu energeskog siromaštva mora da pronađe rešenje za ove probleme jer direktno utiču na poboljšanje prethodno navedenih parametara.

Šta je to energetsko siromaštvo i zašto Srbija treba ozbiljnije da se pozabavi ovim pitanjem.

Energetsko siromaštvo se najčešće procenjuje kroz udeo prihoda koja domaćinstvo troši za energiju. Međutim pojam, ima znatno šire značenje. Energetsko siromaštvo ograničava ekonomski, socijalni i kulturni razvoj i napredak društva, doprinosi uvećanju socijalnih razlika i društvenih nejednakosti, a siromašne i nerazvijene gura u još veće siromaštvo i gubitništvo.

Energetsko siromaštvo negativno utiče na zdravlje građana, doprinosi zagađenju i degradaciji životne sredine, ugrožava imovinsku bezbednost, smanjuje dostupnost obrazovanja, zdravstvenih i socijalnih usluga i zadovoljavanja mnogih drugih pojedinačnih i opštih potreba. (Izvor: Energetsko siromaštvo i uslovi za njegovo smanjenje, autor: dr. Ksenija Petovar, sociolog)

Siromaštvo je višedimenzionalan problem i prema definiciji iz Strategije za smanjenje siromaštva republike Srbije pretstavlja kompleksnu pojavu kojoj građani nisu u stanju da zadovolje svoje osnovne životne potrebe i osnovna ljudska prava na zaposlenje, odgovarajuće uslove stanovanja, dovoljnu dostupnost socijalne zaštite, pristup zdravstevenoj zaštiti, obrazovanju i komunalnim uslugama.

Jedan od pokazatelja energetskog siromaštva je procenat direktono utrošenih sredstava za nabavku energije (procenat od prihoda po članu domaćinstva-granična vrednost 10%) ili subjektivni kriterijumi kao što je dostupnost toplote u kući.

Tako više od 85% najsiromašnijih u Srbiji se greje na čvrsto gorivo. Domaćinstva koja koriste čvrsto gorivo troše do 350 kwh/m2 za grejanje prostora a ne postižu odgovarajući nivo toplote. Više od 59% domaćinstava koristi čvrsta goriva za grejanje. Preko 15% anketiranih domaćinstava ne može da priušti sebi dovoljno topao stan. (Izvor:GIZ)

Smanjenje energetskog siromaštva, moguće je postići korak po korak, primenom ne tako skupih i nedostupnih sredstava. Pomenućemo samo zamenu neadekvatnih lokalnih ložišta koja proizvode visok stepen unutrašnje zagađenosti prostora, koja su energetski neefikasna jer troše velike količine ogreva a imaju niske temperaturne učinke i proizvode loše posledice na stanje životne sredine.

Potrebno je da država i javni sektor obaveštavaju građane o dostupnim alternativnim izvorima energije, mogućnostima unapređenja energetske efikasnosti svojih objekata, efikasnim načinima štednje energije. A posebno je važno da građani budu informisani o zdravstveno štetnim posledicama upotrebe neadekvatnih lokalnih ložišta (sa sirovim drvetom i niskokvalitetnim ugljem) i proizvodnje energije iz fosilnih goriva.

Za to vreme u Evropskoj uniji…

U drugoj polovini 2019.godine, Evropska komisija je procenila da nacrti integrisanih nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NEKP) zemalja članica trenutno ne predviđaju dovoljne doprinose podsticanju ciljeva udela obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti do 2030.g

Zemlje članice EU su trebale do kraja 2019.g da finaliziraju svoje NEKP za period 2021-2030.g u kojima je potrebno da definišu jasan i predvidljiv okvir za poslovnu zajednicu i finansijski sektor kako bi podstakle neophodne privatne investicije.

Tako je od 28 članica EU 11 dostiglo nacionalne ciljeve udela obnovljivih izvora energije za 2020.g (Bugarska, Češka, Danska, Estonija, Hrvatska, Italija, Litvanija, Mađarska,Rumunija, Finska, Švedska) govore nam podaci iz saopštenja Eurostata.

 

 

 

U skladu sa ovim saopštenjem Evropska komisija poziva Bugarsku, Rumuniju, Sloveniju i Kipar da pruže adekvatan doprinos cilju udela obnovljivih izvora energije u potrošnji energije EU za 2030.godinu… Bugarska da podigne cilj na 27%, Rumunija na 34%, Slovenija na 37% i Kipar na 23%.

EU pozdravlja udeo OIE koji je postavila Hrvatska do 2030.g ali savetuje da to potkrepi detaljnim i merljivim politikama i merama, dok Grčku savetuje da na pravovremen i isplativ način omogući dostizanje nacionalnog cilja u udelu obnovljivih izvora energije od 31%.

Projekcije za razvoj OIE u Hrvatskoj do 2030.godine, odnosno 2050.godine su ambiciozne i zahtijevaju znatna ulaganja te ozbiljno planiranje i strategiju (povećanje udela OIE u ukupnoj potrošnji energije od 23,5% u 2016.godini ,do 32% u 2030.godini, te 56,3% u 2050.godini. Takve projekcije potkrijepljene su velikim potencijalom koji Hrvatska ima za razvoj OIE, posebno energije iz sunca i vetra.

Međutim, Hrvatska ima ključan problem finansiranja podsticaja proizvodnje struje iz OIE, pre svega u odnosu na one povlaštene proizvođače koji su već stekli uslove za podsticaje, zbog čega nove kvote već godinama nisu donešene. Sa ovim problemom suočava se i Srbija koja takođe ima popunjene kvote za za povlašćenje proizvođače solarne energije.

Takođe još jedna zemlja iz našeg okruženja (pored Hrvatske) ima ambiciozne ciljeve u oblasti obnovljivih izvora energije. Zanimljivo je da Slovenija namerava da smanji upotrebu uglja za 30% do 2030.godine, a da je potpuno ukine najkasnije do 2050.godine. Ovo su navodi iz nacrta nacionalnog energetskog i klimatskog plana NEKP koji definiše energetsku politiku do 2030.godine.

Nacrtom se predlaže postepeno smanjenje subvencija za fosilna goriva i na kraju njihovo postepeno ukidanje. Slovenija planira da nađe načina da promoviše upotrebu OIE u zaštićenim područjima i poveća ulaganje u istraživanje i razvoj.

Predviđa se takođe, da će oba tržišta (Hrvatska i Slovenija)  duplirati udeo struje dobijene iz solarnih elektrana i vetroparkova u sledećih deset godina, odnosno da će te vrste obnovljivih izvora energije činiti 4% proizvodnje u Sloveniji i 15% u Hrvatskoj.  Međutim, cena struje u Hrvatskoj i Sloveniji će do 2025. postati najviša u Evropskoj uniji zbog predviđenih poskupljenja fosilnih goriva, procenila je britanska konsultantska kuća Independent Commodity Intelligence Services (ICIS).

Obzirom da skoro trećina struje u dve države potiče iz uglja i gasa, povećanje cena goriva će najviše pogoditi upravo te članice EU, a zbog rasta cena će čak i povećati udeo termoelektrana u proizvodnji električne energije.

Iz svega navedenog vidimo da su nacionalni ciljevi postavljeni tako da uzimaju u obzir različite startne pozicije zemalja članica, njihove potencijale OIE i ekonomsku snagu.

Zato ćemo u narednom tekstu govoriti o Evopskim liderima u proizvodnji obnovljivih izvora energije.  

 

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh. 

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Ekološki kvalitet u arhitekturi

Kako smo pomenuli u jednom od naših ranijih tekstova da budućnost arhitekture zavisi od odgovornog...

Održivost zelenih koncepata

Određena vremenska distanca neophodna je kako bi se neki koncepti primenjeni u arhitekturi, građevinarstvu i urbanizmu...

Bauhaus – 100 godina snažne intelektualne ideje

Početak godine donosi nam izuzetno značajan jubilej na polju umetnosti, zanatstva, dizajna i arhitekture. 100...

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*