Odavno je funkcija arhitekture (da pruži čoveku zaštitu i zaklon od spoljašnjih uticaja) evoluirala u različite slojevite doživljaje (dom, pripadnost, mesto uspomena, sigurnost, statusni simbol…) dok je relacija i povezanost sa prirodom i neposrednim okruženjem u poslednjim decenijama sve manje prisutna.

Kako živimo u vremenu u kome je ravnoteža između prirode i arhitekture ozbiljno ugrožena i dostigla je svoj negativni maksimum, što se ogleda  čovekovim dubokim otuđenjem od prirode. Tako i ne čudi što je sve više u fokusu ponovna potreba i težnja čoveka za harmonizacijom sa prirodnim okruženje.

Ljudi beže od urbanog i brzog života. Okreću se prirodi i grade kuće u prirodi, što dalje od zagađenog vazduha i gužve. Sve veći je trend gradnje kuće od prirodnih materijala koji su ekološki i energetski održive. Ljudi žele da svoje kuće stope sa okolinom, i da do izražaja dođe priroda i njena lepota. Biljke pronalaze svoje mesto na krovovima kuća, zidovi su rezervisani za penjačice i kuća je potpuno obučena u zeleno i stopljena  u prirodni ambijent.

Zato vam ovoga puta predstavljamo nekoliko interesantnih ideja i arhitektonskih koncepata u kojima je uspostavljen sklad između prirode i arhitekture.

Vikendice su pravi objekti za beg od gradskog života. Vikend naselje u američkom gradu Mill valley je primer koji to slikovito ilustruje. Kuće su potpuno utopljene u prirodu i ne narušavaju prirodni ambijent. Za gradnju jedne od vikendica cilj arhitektonskog tima je bio da sve intervencije na terenu svedu na minimum. Kuću su pozicionirane između drveća, konstrukcija kuće je usaglašena sa već postojećim nagibom, a prostorije su drugačije orijentisane što pruža drugačiji doživlja spoljašnjosti.

Nagib terena je iskorišćen ne samo za pozicioniranje kuće nego i za mogući pristup krovu na kome rastu biljke. Na taj način je objekat dobio još jednu prostoriju na otvorenom tj. vrt. Nesvakidašnjim pejzažnim i arhitektonskim rešenjem, dočaran je  utisak da je krov samo produžetak brda i kad se posmatra objekat iz ptičije prespektive, kao da kuća ni ne postoji. Na krovu su posađene biljke sedumi koji su i najotporniji na različite klimatske uslove. Sedumi su takođe i dobar izolator.

Prilikom realizacije parternog uređenja posađene su biljke kojima je tu i prirodno stanište i tako vrt izgleda kao okolni pejzaž to jest šuma.

Interesantno rešenje za rekonstrukciju napuštene garaže uradili su italijanski arhitekti koji su inspiraciju potražili u prirodi. Mala garaža koju su pretvorili u udobnu kuću za odmor se nalazi u italijanskim Alpima i potpuno je stopljena sa prirodom. Kuća izgleda kao jedno veliko drvo koje raste iz zemlje.

Arhitekte su se odlučili da umesto projektovanja fasade, puste prirodu da slobodno utiče na kuću. U početku to je bila samo ideja da se ozeleni krov, međutim prirodi i njenoj lepoti se ne može odoleti tako da su realizovani i zeleni zidovi. Na kamenom zidu kuće najviše dominira vinova loza koja je uspešno obrasla celu kuću. Pored vinove loze mesto su našli i druge jednogodišnje i višegodišnje biljke koji se smenjuju cvetanjem i čine ovu malu kuću kao iz bajke.

I za kraj, kuća sa vodopadom ili neprevaziđeni Fallingwater, je još jedno mesto koje pokazuje moć prirode i savršen spoj sa arhitekturom. Arhitekta Frenk Lojd Rajt je 1935. godine projektovao ovaj objekat u prirodi u selu nedaleko od Pitsburga. Kuća je projektovana na reci Ber Ran i predstavlja savršen spoj vode i arhitekture. Ta reka tj. vodopad reke se može videti tek kad se prođe kroz kuću i izađe na terasu. Vlasnici su ovu kuću koristili kao letnjikovac, a danas ona je muzej. Za izgradnju je korišćen materijal iz okoline. Neke stene su poslužile kao zid, dok druge su  uklopljene u pod.

Uprkos raznim transformacijama, kuća je i dalje mesto gde čovek ima potrebu za osećjem sigurnosti i pripadnosti, gde svoj puni kvalitet nastaje kada postane dom koji je povezan sa neposrednim prirodnim okruženjem.

Svedoci smo koliko je savremena arhitektura suviše uniformna, jednolična i nehumana. Urbani pejzaž je beživotan i sve manje ispunjava potrebe čoveka.

Zato je važno da se ponovo vratimo arhitekturi koja poštuje duh mesta, uklapa se u prirodni ambijent i vraća mogućnost povezivanja čoveka i prirode.

Autori teksta: Jelena Dudaš mast. inž. hortikulture  i  Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.