Skip to main content

Zeleni krovovi nude mnogo više od estetike (2/3)

Zeleni krov tramvajskom stajalištu
25 Oct 2017

Zeleni krovovi nude mnogo više od estetike (2/3)

Tema zelenih krovova poslednjih godina sve više počinje da zaokuplja stručnu javnost. Njihova primena je već prisutna jednu deceniju, negde čak i dve u zapadnim razvijenim zemljama. Iskustva stečena kroz ovu primenu polako dolaze i kod nas, stručna javnost pokušava da se uklopi u svetske trendove kada je arhitektura i građevinarstvo u pitanju.

Temu, da zeleni krovovi nude mnogo više od estetike… započeli smo u prošlom blog postu. Osvrnuli smo se na  pozitivne efekte primene zelenih krovova kada su ekstremne vremenske prilike u pitanju. Ovoga puta , preneću vam interesantne podatke kada je uticaj zelenih krovova na kvalitet vazduha u pitanju, u urbanim sredinama.

Vegetacioni krovovi pomažu u pretvaranju ugljen-dioksida (CO2) u kiseonik (O2). Biljke na zelenom krovu, imaju najvažniju ulogu u uklanjanju negativnih čestica iz vazduha i utiču a stvaranje dodatnog kiseonika, poboljšavaju kvalitet vazduha i pozitivno utiču u borbi protiv efekta staklene baste.

Ovoga puta prenosim Vam jedan interesantan primer iz okruženja, u pitanju je projekat koji se trenutno realizuje u Rumuniji (u Bukureštu), pod nazivom “Zelene stanice”.

O kakvim “zelenim stanicama” je reč?

Naime, do kraja oktobra 2017.godine,  34 tramvajske stanice u Bukureštu biće pokrivene zelenim krovom.

Projektanti koji su radili na ovom projektu, izneli su podatak da za sat i po vremena zeleni krov može da apsorbuje količine ugljen dioksida koje je emitovalo 27 automobila u dužini od 80 kilometra. Odnosno, da za godinu dana, ova vrsta krova može apsorbovati 130 kg ugljen dioksida.

Detalj zelenog krova na tramvajskoj stanici u Bukureštu

Ovo nisu jedini pozitivni efekti instaliranja zelenih krovova na tramvajskim stanicama, u dobrom delu značajna je njihova uloga u absorciji buke. Vegetacija apsorbuje zvučne talase pored mikro čestica u vazduhu, čime se smanjuje broj decibela (merna jedinica za jačinu zvuka).

Kada se završi inpementacija krovova na tramvajskim stanicama u Bukureštu, u najavi je i njihova realizacija na autobuskim stajalištima.

Ovaj primer Bukurešta svakako je primenjiv i na druge gradove u okruženju (zato mi je bio i interesantan da ga pomenem).  Pogotovo, što je to primer iz komšiluka i svakako je primenjiv na naše gradove koji imaju razvijenu saobraćajnu infrastrukturu  (Novi Sad, Beograd, Niš,…)

Bukurešt, svojim primerom pokazuje kako vrlo jednostavnim rešenjem (koje ne zahteva preveliki budžet i investicije) je moguće krenuti put “zelenog principa” i poboljšanja kvaliteta života u urbanim sredinama.

Do narednog čitanja, kad će mo se osvrnuti na pozitivni uticaj zelenih krovova u eliminisanju toplotnih ostrva u urbanim sredinama, puno pozdrava 🙂

Podaci vezani za projekat Zelene stanice u Bukureštu, Izvor www.romania-insider.com

Za koju vrstu zelenog krova se odlučiti… saznajte iz našeg najnovijeg vodiča >>>

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Nezakonito izgrađeni objekti

Nakon stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju objekata novembra 2015.godine postupak je postavljen kao javni...

Prirodni materijali u enterijeru

Temu vezanu za transformaciju životnog i radnog prostora smo več započeli u jednom od naših...

Zelena prestonica Evrope za 2016.godinu (3/3)

Ljubljana kao politički, administrativni, kulturni i ekonomski centar Slovenije sa 280.000 stanovnika izabran je za...

One Comment

  1. Nešo Reply

    Eto, za interesantne ideje, često ne treba suviše novca…

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*