Rolling Huts su kolibe slabo tehnološki opremljene, sa veoma jednostavnim dizajnom. Nalaze se na placu od 40 ari u dolini reke. Vlasnik ovog kampa je prvenstveno imao za cilj da izgradi nekoliko koliba za sebe i svoje prijatelje, a i da pritom vrati okolinu u prvobitno stanje. Vremenom, zbog velike zainteresovanosti ljudi koji uživaju u tišini, kolibe su postale dostupne za iznajmljivanje.
Zakonske odredbe u ovom delu grada (Vašington, Sjedinjenje Američke Države) ne dozvoljavaju izgradnju stalnih objekata, pa je rešenje arhitekte Olson Kundig bilo da stavi kolibe na točkove. Time se one mogu pomeriti (mobilne su), a i podižu objekte iznad livade pa omogućavaju travi da raste.
Konstrukcija svake kolibe je jednostavna, čelične kutije koje se nalaze na čeličnim i drvenim platformama. Na severnim fasadama se nalaze klizna staklena vrata koja spajaju unutrašnji prostor sa natkrivenom palubom. Sam enterijer ima samo 19m2, a sa palubom 24m2.
Unutrašnji zidovi su od skromnih i jeftinih materijala, plute i šperploče, dok su spoljni zidovi od izdržljivih materijala, čelika i punog drveta. Ruralni karakter korišćenih materijala odgovara ideji ovog prostora, a to je da objekti ne bi smeli da budu na prvom mestu u odnosu na prirodu. Priroda je mesto gde bi čovek trebao većinu svog vremena da provodi, te je 19m2 i više nego dovoljno prostora za spavanje.
Trenutno postoji samo šest koliba koje su grupisane na jednom mestu i svaka je postavljena tako da ne smeta jedna drugoj i da ima pogled na planine. Parking, i prostor sa tuševima se nalazi u blizini, kod centralnog objekta.
Način na koje su kolibe postavljene pokazuju da zauzimaju drugo mesto u odnosu na prirodu.
Izvor: ArchDaily
Autor teksta: Iva Sučević dipl.inž.arh.
Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.
