Kada smo započeli temu oko konfliktnih situacija u prostoru, blog tekstom pod nazivom Regulaciona linija-nevidljiva ganica dobrog ukusa napomenuli smo da je izlazak iz okvira regulacije jedan od teže rešivih problem u prostoru a koji najčešće aktivira neformalna/nelegalna gradnja. Problem izlaska iz okvira regulacione linije produbljuje nejasan odnos sa javnim prostorom, tako što preseca linije kretanja pešaka, ne ostavlja prostora za infrastrukturni zeleni sistem (drvored) i ostavlja utisak skučenosti ili konfuzije u urbanom prostoru.

Takođe videli smo kako se problem izlaska iz okvira regulacijone linije dodatno usložnjava izlaskom iz okvira regulacije po vertikali kroz sledeći blog tekst Vegetacija u urbanim sredinama-žrtva profita kada je u pitanju formalna gradnja kolektovnog stanovanja, gde uprkos postavljenim lokacijskim uslovima i opštinskim urbanističkim pravilima dolazi do konflikta u prostoru jer nije adekvatno predviđen prostor za zeleni infrastrukturni sistem (drvored)  tako što je predviđeni prostor nedovoljan da bi drvored imao dovoljno prostora da opstane ili prosto prostor za drvored uopšte nije predviđen. Zatim investitorski trend koji ima za cilj što više prodajnih kvadrata utiče na oblikovanje objekata izbacivanjem erkera (prepusta) na fasadi izvan regulacije po vertikali nekad i više od predviđenih 1,20m. Tako da pored problema sa nedovoljnim ili ukinutim prostorom za drvored, rezultira utiskom da nema dovoljno prostora za pešake, to jest totoar je najčešće skučen ili se čak potpuno gubi i uopšte ga nema.

Nažalost, nakon izgradnje objekta, trotoar se retko kada proširuje jer realno mesta u mnogim slučajevima nema ili se proširenje prisilno vrši tek kada na red dođe rekonstrukcija ulice. Ullica na slici je već rekonstruisana pre manje od decenije te je svakako apsurdno rekonstruisati je ponovo. Ako se poveća broj objekata, potrebe za novom rekonstrukcijom nastaće mnogo ranije od očekivanog, što je dodatan trošak za Grad, koji i dalje nije rešio ni najosnovnije infrasturkturne probleme.

Pored kršenja članova 28-30 Pravilnika o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju, projektovan objekat nije u skladu i kontekstu sa okuženjem u kom se gradi. Projekat uređenja ulice je stariji od projekta nove zgrade i samim tim nova zgrada treba da se uklopi i konektuje za okolni javni prostor bez remećenja postojećeg stanja.

Neadekvatno tretiranje drvoreda nakon nove gradnje

Našminkana fotografija novog objekta je potpuno nerealna i neizvodljiva sa aspekta pozicioniranja novih nacrtanih biljaka. Na našminkanu fotografiju su, zbog preglednosti objekta sa ciljem marketinga i prodaje, ubačena jako mlada stabla lišćarskog drveća. Koja god vrsta da je korišćena sa habitusom na slici, ne može se na tom mestu saditi jer će doći u direktan konflikt sa objektom. To je vrlo lako potvrditi zamišljanjem drveta sa prve fotografije umesto mladog stabla na drugoj fotografiji. Evidentno je da rastojanje od cenralnog debla do ravni zida zgrade neće biti više od 3 m.

Na prvoj fotografiji su stabla divljeg kestena (Aesculu hippocastanum), sofore (Sophora japponica), sitnolisne lipe (Tilia parvifolia) i dalje dudovac (Broussonetia papyrifera) i sva stabla su starosti od 30-50 godina. Nijedna navedena vrsta nema poluprečnik krošnje manji od 5 metara.

Navedeno znači da će grane drveća brzo zauzeti celu terasu. To dalje znači da će preduzeće nadležno za održavanje vegetacije na javnim zelenim površinama biti primorano da često šalje ekipe zarad jednostranog orezivanja krošnji.

Stalnim orezivanjem krošnje sa jedne strane nastaju sledeće posledice po drvo kao živo biće :

• stvaranja asimetrije, narušavanja stabilnosti stabla i povećanje rizika od izvaljivanja stabla
• biljke su često izložene šoku,
• povećava se rizik od prodora bolesti i štetočina, bez obzira da li se primene mere zaštite preseka ili ne, i nastanka kombinovanog negativnog uticaja na opšte zdravstveno stanje biljka
• ubrzanje razvoja truležnica,
• ubrzano uginuće biljaka.

Usled nabedenog vremenom će nastupiti neophodnost uklanjanja svih stabala ispred zgrade i prekida u trasi drvoreda. Ovakvo ponašanje je istovetno rešenju da se iseku i uklone cevi za vodu iz vodovodnog sistema, bez ikakve brige o onima u nastavku sistema koji neće imati vode i  što će se voda koja nadolazi izlivati. Uradimo isto to i za gas, struju, telefon, pa kad svaki novi investitor zida zgradu ujedno i napravi svoj prekid te iseče deo svakog od tih sistema. Pitamo se, na šta će nam gradovi ličiti? Da li će uopše biti uslova za bilo kakav život u takvom gradu?

Ako je jednom isplaniran drvored onda to treba i poštovati, ne samo dok drvo živi već i nakon toga. Zatim mreža drvoreda u gradu ne sme biti samo od jedne biljne vrste i jasno se zna zbog čega. Ne sme se ni mešati prevelik broj vrsta, sorti i formi u jednoj trasi i takođe se zna zbog čega. Uvek treba da postoji jasno dfinisana glavna drvoredna vrsta.

Problem bi se mogao rešiti kada bi postojao dovoljan broj raznorodnih vrsta visokog drveća sa uzanom krošnjom, kada neke od vrsta sa zahtevanim karakteristikama ne bi bile zabranjene za sadnju u drvoredima i kada bi naša zemlja bila u mogućnosti da primeni sva tehničko-tehnološka rešenja koja pejzažna arhitetura pruža. Sa druge strane sadnja niskog drveća ili srednje visokog čije su visine jedva 5-10 m nisu efikasno i zadovoljavajuće rešenje konflikta naročito sa aspekta funkcionalnosti i povezanosti mreže drvoreda u sistemu vegetacije.

Najrigorozniji primer uništenja mreže drvoreda je u slučaju ulica uzanih profila kod kojih su nove zgrade građene do same ivice saobraćajnice. U ovako drastičnim slučajevima problem je ne samo u loše urađenim/izdatim lokacijskim uslovima već i u definiciji i shvatanju pojma trotoar. Zbog slabog poznavanja situacije na terenu i zato što granica trotora i granica između trotoara i saobraćajnice nisu jasno prostorno definisani, planeri su ceo prostor smatrali trotoarom i tako su izdavali loše lokacijske uslove.

Pusto je i bezlično bez zelenila

Međutim trotoar nije povšina pod zastorom za kretanje pešaka koja se prostire od ganice parcle do ivice saobraćajnice, već je to prohodna površina dela prostora između granice parcele i ivice dela prostora namenjenog za pozicioniranje infrastrukturnog sadržaja. A prostor za pozicioniranje infrastrukturnog sadržaja je prostor za formiranje drvoreda, drugih tipova površina pod vegetacijom, parkinga i pozicioniranje ostalih infrastrukturnih sisema. Ovaj paradoks je najizraženiji u slučaju drvoreda koji su formirani sadnjom drveća u otvorima u popločavanju, usled čege se neke zgrade projektuju do same saobraćajnice čime drveta nema.

“Uklapanje” drvoreda

Takođe je važno da pored konfliktnih pitanja vezanih za regulacionu liniju,drvored,trotoar,linije ketanja… napomenemo i problem gublljenja identiteta jednog grad.

Identitet grada, njegove ambijentalne celine, odavno su postali važni i opipljivi elementi u arhitektonskom projektovanju i urbanističkom planiranju, sa svojim jasnim istorijskim, kulturnim, socijalnim ali zadnjih decenija i često prenaglašenim ekonomskim značajem. Uprkos tome kompletnost ambijentalnim celinama je uvek davao kolorit drvoreda, parkova, trgova, cvetnjaka, bašti, škola, bolnica, sportskih centara, šuma, obala reka.

Izmirenje, smanjenje ili čak neutralizacija konflikta sa zgradama, izbeći šok stanovnika i korisnika prostora koji više ne prepoznaju svoj grad, gubitak identiteta jednog grada – sve navedeno  i više je moglo da se ostvari/izbegne vrlo jednostavnim rešenjem koje bi podrazumevao povlačenje građevinske linije u odnosu na regulacijonu liniju osnove zgrade za 1,5 m u unutrašnjost parcele.

Ovim rešenjem bi se stavila tačka na uništavanje drvoreda, kao vitalnog mrežnog i veznog elementa sistema vegetacije, a usled drastičnosti problema koji je pojačan nekontrolisanom sečom na većim javnim zelenim površinama, a zarad izgradnje stambenih i komercilanih sadržaja i negativne modernističke rekonstrukcije trgova.

Iz tog razloga dajemo još neke predloge koji bi sistemski ponudili rešenja:

1. Izrada zakonske regultive o sistemu vegetacije (nacrt Zakona o javnim zelenim površinama stoji negde u fioci), prihvatanje javnih zelenih površina, a samim tim i drvoreda, kao ravnopravan infrastrukturni sistem,  jasno definisanje urbanog sistema vegetacije (katastar/GIS/sinhron plan vegetacije), zaštita njegovih elemenata u prostornom pozicioniranju, uvođenje vegetacije u sve katatarske osnove i izdavanje podataka o postojećem stanju u vidu obavezne predprojektne dokumentacije sa adekvatnom naplatom, insistiranje da se i u okviru lokacijskih uslova i u okviru uslova preduzeća zaduženog za održavanje sistema obradi veza između objekta i samog sistema (“priključenje” objekta na sistem kao što se radi u slučaju priključenja vode, struje, gasa i td.).
2. Jasno definisanje javne zelene površine pod vegetacijom i površine trotora kao termina i kao površine u realnom prostoru, takođe i definisanje pod varijanti i kombinacija površina trotoara i površina pod vegetacijom.
3. Preparcelacija parcele ulica-javnih površina – kao rešenje u slučaju preke potrebe kojim bi se jasno razgraničili parcela u vlasništvu – trotoar, prostor za formiranje zelene površine i parkinga i prostor saobraćajnice. Ovakvim pristupom u deljenju parcele ulice na najmanje 5 novih parcela, jasno bi bili regulisani odnosi sadržaja na tim parcelama i konekcije sa parcelama u vlasništvu.
4. Jasno regulisanje karaktera i namene blokova, a ne termin „opšti gradski centar“ koji unosi dodatnu konfuziju i ostavlja prostor za manipulaciju i izlazak u susret investitorskim ambicijama.
5. Jasnije ograničenje spratnosti, a ne samo ograničenje visine objekata, jer nedorečenost ovih parametara uvodi mogućnost manipulacije u spratnoj visini i smanjenju izvan standardnih, što dovodi do smanjenja komfora unutrašnjeg prostorija, a spolja se reflektuje na neadekvatno oblikovanje i stvaranje tenzije i skučenosti u prostoru.
6. Ograničenje povećanja gustine stanovanja – na jednoj jedinoj parceli je nekada živela samo jedna jedina porodica, a sada se srećemo sa situacijom da je tu priliv novih 15-40 porodica, a da ne govorimo da se ta tendencija povećava još više sa povećanjem spratnosti na preko 7 etaža. Ograničenje o dozvoljenom broju stambenih jedinica je parametar koji je često definisan lokacijskim uslovima ali se često od strane investitora manipuliše ovim parametrom, te se vrši pritisak na urbanističke službe da se ovaj parametar poveća u njihovom konkretnom slučaju … što vidimo kao rezultat u prostoru – prebukiranosti i prekomerne izgrađenosti u urbanom prostoru. Kako bi pomirili obe strane, urbanističke službe bi mogle da ponude neke olakšice investitorima (na račun kompenzacije za nerealizovane kvadrate) u vidu olakšica i rasterećenja dela komunalnih taksi koje je investitor u obavezi da plati.
7. Pomeranje osnove i prizemlja objekta za najmanje 1,5 m (pomeranje građevinske linije u odnosu na regulacionu liniju) dublje u parcelu bez dozvole probijanja regulacione linije po visini po bilo kom osnovu, osim kako je dozvoljeno u članovima 28, 29 i 30 pravilnika o izgradnji.
8. Poštovati urbanistička pravila i stare zakonske okvire kojima se predviđao otkup susedne parcele na kojoj bi bila izgrađena zelena površina sa parkingom. Tek tada bi objekat mogao da postigne adekvatne gabarite i kapacitete a da ne remeti okolni prostor i da ne stvara konflikte sa infrastrukturnim sistemima.

Izgrađeno i zeleno zajedno

Nadamo se da će naša promišljanja na temu pomirenja konflikta u prostoru (izgrađeno i zeleno zajedno) naići na razumevanje prvenstveno kod kolega. Takođe od presudne nam je važnosti da naiđemo na razmevanje kod donosioca odluka koji pripremaju lokacijske uslove i druge relevantne urbanističke akte i koji daju zeleno svetlo za sve akcije u prostoru.

A posebno nam je važno da tekst dopre do investitora, koji nisu svesni koliki je njihov uticaj na oblikovanje jednog grad važan i da beskompromisna trka za profitom donosi sa sobom pustoš u kvalitet življenja u urbanom prostoru.

Autori blog teksta: Nataša Špica dipl.inž.pejzažni arh. i Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

Urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.

* Nije dozvoljeno neovlašćeno preuzimanje teksta, za dozvolu i uslove preuzimanja teksta obratiti se na meli adresu info@arhingreen.rs