Arhitektura Bauhaus-a oduvek je privlačila ljubitelje modernizma. A 2019. godina donosi značajan ljubilej (100 godina od inicijative i škole Bauhaus-a) kojoj smo i mi na našem blog sajtu posvetili nekoliko tekstova.
Ovoga puta pričamo o izuzetno zanimljivom gradu Tel Avivu koji ima oko 4.000 zgrada u stilu Bauhaus-a izgrađenih tridesetih godina XX veka. Ovi objekti su uglavnom dizajnirani od strane nemačko-jevrejskih arhitekata koji su emigrirali kako bi izbegli nacistički režim.
Stambene zgrade od belog maltera karakteristične za Tel Aviv privlače sve više pažnje, pogotovo od 2004. godine kada je Tel Aviv proglašen za svetsku kulturnu baštinu od strane UNESKO-a. U tom momentu bilo je navedeno 1200 zgrada, graditeljskog nasleđa predviđenih za očuvanje.
„Grad je sledio i ustanovio politiku i kategoriju očuvanja objekata kako bi na taj način inicirao njihovu obnovu, rekonstrukciju i proširenje“ objašnjava lokalni arhitekta Avital Gourary. On veruje da je kontinuirana popularnost objekata Bauhausa zbog njihovog skromnog arhitektonskog izraza. U ovim aktivnostima svoje učešće uzeli su i investitori, urbanisti, arhitekte, dizajneri, i na taj način stvorili nove mogućnosti razvoja grada.
Namera nam je bila da stvorimo najinteligentniji mogući dizajn a ne najspektakularniji, rekao je Avital Gourary.
Gourary koji vodi firmu AH+ zajedno sa arhitektom Natanel Elfassy, nedavno je obnovio zgradu iz tridesetih godina XX veka u Neve Tzedek (jedno od najstarijih gradskih četvrti). Nekretnina od 600 m2, pre deset godina okupila je entuzijaste Bauhaus-a i preduzetnika Mati Broudo koji je bio oduševljen lokacijom.
Prilikom ovog procesa obnove objekat je podeljen na tri stana i dva studija. Uvedeno je novo stepenište, što je bila glavna karakteristika modernog pokreta. Cilj je bio da se vrati društveni i ekološki značaj stepeništa iz vremena kada su građene ove zgrade.
Stepenište je sa jedne strane otvoreno i funkcioniše kao terasa, i na taj način se povezuje unutrašnji i spoljašnji prostor apartmana, dvorišta i krovne terase.
Stanovi su koncipirani kao otvoreni prostori koji spajaju društvene i privatne prostore a ujedno obezbeđuju i nivo razdvajanja. Na primer, spavaće sobe su vizuelno odvojene kliznim zidovima ili podeljenim nivoima, ali ostaju deo životnog prostora.
Želeći da zadrže originalni karakter zgrade, arhitekte su potrošile mnogo energije na mapiranje odnosa između starog i novog. Na primer, obrisi prozora stare strukture se reprodukuju na novim unutrašnjim fasadama terase.
Arhitekte kažu da su želeli da arhitektonsku intervenciju postojećeg objekta pretvore u novi komad arhitekture koji neće nužno biti lepši, ali koji će ponovo naglasiti neprolazni karakter Bauhaus stila.
To smo nazvali „Ponovno razmišljanje o Bauhausu“ kaže arhitekta Gourary.
Izvor: portal Wallpaper
Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.