Драги читаоци блога,
Овим путем Вас информишемо о нашим друштвено ангажованим активностима везаним за писање примедби и сугестија на Нацрт плана детаљне регулације болничког комплекса на Иришком Венцу.
Преносимо вам писаније у целости.
- УВОДНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ
Скрећемо пажњу обрађивачу Плана детаљне регулације Болничког комплекса на Иришком Венцу о важној чињеници да се локалитет налази у нашем најстаријем Националном парку и да је неопходно приликом сагледавања активности у оквиру заштићеног подручја бити пажљивији у планирањима и разрадама појединачних пројеката.
Подсећамо на најважнију препоруку из Закона о националним парковима
На подручју Националног парка, забрањује се изградња објеката, која је у супротности са просторним планом подручја посебне намене.
Како се наводи у уводном делу Нацрта плана детаљне регулације болничког комплекса на Иришком венцу (Текстуални део плана страна 1) у току раног јавног увида „ …пристигле су три примедбе.“
Такође у уводном делу наводи се чињеница да су надлежним органима и организацијама упућени захеви за издавање услова, што даљом анализом уочавамо да су поменути услови надлежних институција саставни део нацрта плана.
Захтевамо од носиоца израде плана и обрађивача плана да поступи према члану 43, Закона о планирању и изградњи, и извештај о обављеном раном јавном увиду инкорпорира у саставни део документације нацрта плана.
Јер како се наводи у наведеном члану закона …
„ Izveštaj o obavljenom ranom javnom uvidu može da sadrži i zaključke komisije u formi smernica za dalji rad stručnog obrađivača na izradi nacrta planskog dokumenta.“
У складу са претходно наведеним скрећемо пажњу, да према тренутној ситуацији на терену објекти болничког комплекса на Иришком Венцу који су планирани за реконструкцију и санацију су у доста лошем стању, начети зубом времена, сматрамо да је неопходно поред већ предвиђених мера (Просторним планом подручја посебне намене Фрушка гора) потребно дати посебне смернице-ограничења кроз документ ПДР (План детаљне регулације).
Посебно сматрамо да су наши захтеви важни у контексту непримерене урбанизације Националног парка Фрушка гора (која је присутна задњих пар година) и желимо још једном да скренемо пажњу да се противимо оваквим негативиним појавама, а да пажљивијим промишљањем простора можемо допринети складнијем уклапању природног и изграђеног амбијента.
2. ПРИМЕДБЕ, ЗАХТЕВИ И СУГЕСТИЈЕ
Детаљније у односу на рани јавни увид дефинишемо следеће примедбе, захтеве и сугестије:
Према нацру ПДР будућа концепција уређења простора предвиђа комплекс постојећих и будућих објеката у функцији здравствене заштите, више повезаних самосталних функционалних целина, и основна подела је на зону болничког комплекса и зону јавних саобраћајних површина.
Како наводи обрађивач ПДР (страна 12) према програмским захтевима инвеститора, у постојећој зони болничког комплекса је предвиђена изградња интерних саобраћајница, колско – манипулативних и паркинг површина, пешачих стаза и платоа, затим објекти за смештај, едукацију, угоститељство, трговину, као и објекти за обављање верских обреда и инфраструктурно опремање.
3. САОБРАЋАЈ
У делу ПДР о планираним активностима везаним за саобраћајну инфраструктуру (14-16 страна – уређење,изградња и прикључење) наводи се да се предвиђа реконструкција општинских путева (О4 и О13) који тангирају подручје болничког комплекса.
У склопу наведених путних траса налази се водна, електроенергетска, термоенергеска и електронска инфраструкура која је планирана за реконструкцију. Међутим, како је наведено на страни 17, поглавље „7.1.4. Посебни услови у зони тунела“:
„ …Посебни услови за зону тунела – на простору изнад тунела, могуће је планирати изградњу објеката, под условом да приликом израде техничке докумантције пројектант докаже да новоизграђени објекти неће имати негативног утицаја на планирану саобраћајну инфраструктуру, …“
Потребно је у графичким прилозима јасно позицонирати наведену ситуацију (карти 4- сабраћај-лист 4) , позиционирати простор изнад тунела, јасно назначити у карти и описно у легенди.
Затим паркинг простор није дефинисан (карта 4-саобраћај-лист 4) а неоходно је пажљивије промишљање јер је потребно ограничити задржавање око комплекса и у самом комплексу. Потребно је да се ограда помери у дубину комплекса како би се изградио паркинг испред улаза и контрола приступа. Ограничити, забранити улазак возила запослених и оболелих у оквиру комплекса (осик ако су у питању инвалиди). Они који долазе да се рекреирају као део рекреације нека пешаче до објекта у који иду. Једно је пратња оболелих друго је посета а треће је коришћење зарад рекрације.
Нејасно је шта се сматра под спортско-рекративним теренима и у ком обиму/броју су могу бити предвиђени. Мислимо да је пожељно да обрађивач плана буде прецизнији. Сви активни спортови (фудбал. кошарка, тенис) стварају буку. Та бука смета корисницима простора (здравствене намене) а акценат треба да буде на екстензивној рекреацији (највише шетња, евентуално трчање). Мешање интензивне и екстензивне рекреације није дозвољено и то треба ПДР –ом нагласити.
4. ВОДНА И КОМУНАЛНА ИНФРАСТРУКТУРА
У делу ПДР о планираним активностима везаним за водну и комуналну инфраструктуру (17-20 страна – уређење, изградња и прикључење) наводи се да постојећа водоводна мрежа нема капацитета за нове потрошаче (фи 75) да је потребна реконструкција водоводног подсистема „Ириг“ , и да није могуће прикључити нове потрошаче. Како би се превазишла ситуација и обезбедило водоснабдевање и и потребан притисак, обрађивач плана обавезује инвеститора да обезбеди уређаје за повећање притиска (тзв.бустер станице) на простору дефинисаном ПДР-ом.
Поребно је у графичким прилозима дефинисати могуће зоне за лоцирање бустер станице (карти 6- сихрон план-лист 6), јасно назначити у карти и описно у легенди.
Како је решење каналузационог система предвиђено сепаратно, одвођењем посебно фекалне и посебно атмосферске канализације, а обзиром да није реализована канализациона мрежа на предметној локацији, до реализације је предвиђено решење преко водонепропусних септичких јама.
Потребно је у графичким прилозима дефинисати позицију постојећих водонепропусних септичких јама, и да или се приступа њиховој реконструкцији, односно, ако не, где су могуће зоне за лоцирање (6- сихрон план-лист 6), јасно назначити на карти и описно у легенди.
5. УРЕЂЕЊЕ ЗЕЛЕНИХ И СЛОБОДНИХ ПОВРШИНА
У делу ПДР о планираним активностима везаним за уређење зелених и слободних површина (28-30 страна) наводи се дефинисање зелених и слободних површина ограниченог коришћења, које су дефинисане на седећи начин:
- Зелена површина у оквиру објеката здравствених установа стационарног типа
- Зелена површина у оквиру објеката едукације
- Зелене површине у оквиру објеката за смештај
- Зелене површине у оквиру објеката угоститељства и објеката трговине
Потребно је у графичким прилозима дефинисати наведене зоне зелених површина (6- сихрон план-лист 6), јасно назначити на карти и описно у легенди.
На страни 5/6 (слајд 28/29) – 1.1.3.1.1 … наводи се… препознати су потенцијали за развој туризма те се осим специјалних интереса, могу развијати и други туристички производи као што су здравствени и spa&wellness туризам (са изградњом здраствених и spa&wellness објеката; хотела и др. објекти за смештај; гастрономија) сматрамо да се овим препорукама даје превише слободе са потенцијалним уништењем лечилишног потенцијала.
Потенцијал локације постоји, али постоји и ризик да наведене препоруке воде у излазак из концепта лечилишта. Болнички комплекс је био лечилиште за туберкулозу и као врло битан део терапије је сама вегетација око комплекса.
Све ваздушне бање, сва лечилишта за плућне болести (као нпр.код Сокобање) настала су због склопа и биодиверизета подручја.
Делиблатска пешчара се сматра ваздушном бањом, само и једино због биљака, њиховог склопа и биодиверзитета, које производе и емитују у ваздуху материје погодне за ублажавање плућних болести.
Изградња хотела (спа центар) би било превише, можда би боље било изградња санаторијума као што је нпр у Врањској бањи. У Врањској бањи изграђен је огроман хотел и исти је остао незавршен и неискоришћен деценијама, у девастираном стању.
Спа вероватно подразумева и базен те треба сагледати колико базена и на којој површини. Свакако базен у склопу објекта а не засебно и на отвореном. Отворен базен захтева уклањање високе вегетације или и немогућност садње исте у непосредној близини због засене коју би стварала. Засенченост базена није добра због стварања алги и потенцијалних инфекција очију током коришћења.
Сматрамо и инсисирамо да се даљом разрадом (урбанистичким пројектом) сугерише инвеститору ОБАВЕЗНА израда био-еколошких основа комплекса, са вредновањем стања вегетације. Она мора посебно да се изради као засебан документ/елаборат. Самим тим иста би представљала синхрон план вегетације.
Ни један добар примерак великог стаба не сме се уклонити. Под добрим примерком сматрају се сва стабла чије је здравствено стање процењено оценама 3-5.Понекад и стабло са оценом 2 може да се задржи ако је биљка велика, стабилна, неће се извалити/сломити а по изгледу има боље оцене (деси се да добије и 5 за изглед).
Био-еколошка основа би дала одличан преглед ситуације и указала на све радове са циљем бољег уређења, регенерације и рекултивације. Уређење оваквих комплекса, нарочито када су у склопу Националних паркова, и треба да буду ехтензивније. У већини случајева се ради о парк-шумама или шума-парковима, што подразумева мање присуство површина под засторима и садржаја које паркови обично имају. Чак се диктира и материјал од ког могу бити мобилијар и поплочавање.
Препорука је проверити дали Национални парк има шумско-газдинску основу комплекаса. Тамо имамо јако пуно података о свему, нарочито су битни геолошки, хидролошки, микроклиматски биолошки подаци.
Акценат комплекса треба да остане на лечилиту за плућне болести, јер ако инвеститор у даљој разради промени намену болнице (тип болнице) простор ће изгубити на свом значају и квалитету.
6. ЗАШТИТА КУЛТУРНИХ ДОБАРА
У делу ПДР о заштити културних добара (30-31 страна) наводе се техничке мере заштите објекта бр.4, који има споменичке вредности, значајан је пример архитектуре модерне која се развијала у прериоду између два светска рата и у поступку је евидентираног културног добра.
Како је техничким мерама заштите објекта бр.4 (Завод за заштиту споменика културе, Сремска Митровица) између осталог је дефинисано, да је забрањена надоградња објекта бр.4, а такође је и наведен попис свих објеката који се налазе на предметном локалитету, као и објекти који су срушени, потребно је јасно графички дефинисати постојеће стање на графичким прилозима.
Предлажемо да се карта 3- регулација и нивеација- карта 3 подели на два графичка прилога и то на следећи начин ( 3.1-постојеће стање-регулација нивелација-карта 3.1 и 3.2-планиране зоне-карта 3.2)
Посебно је важно на карти постојећег стања назначити ПОСТОЈЕЋУ СПРАТНОСТ И НАМЕНУ ОБЈЕКАТА И ЈАСНО НАЗНАЧИТИ КОЈИ СУ ОБЈЕКТИ СРУШЕНИ У ОКВИРУ ПРЕДМЕТНОГ ЛОКАЛИТЕТА и јасније и крупнијим фонтом приказати нумерације како постојећих тако и срушених објеката.
7. ВРСТА И НАМЕНА ОБЈЕКАТА, ДОЗВОЉЕНА СПРАТНОСТ И ВИСИНА ОБЈЕКАТА
У делу ПДР о Правилима грађења за зону болничког комплекса (44-45 страна) у поднаслову, а) Врста и намена објекта, наводи се основна функционална подела објекта:
- Главни објекат
- Пратећи објекат
- Помоћни објекат
Наведена формулација доводи у заблуду да ли се односи на постојеће или на будуће намене и врсту објекта!?
На графичком прилогу 3-регулација и нивелација-лист 3, ознака спратности објекта бр.2 (П+4) доводи у заблуду на шта се информација односи!? –постојећа спратност!?, планирана спратност!?, тако да је то још један разлог да јасно разграничимо графичке прилоге у којима ће се приказати одвојено постојеће стање и планирано.
Према фотографијама са лица места закључујемо да су објекти на предметном подручју П+2 / П+1 !? Тако да је то још један разлог да јасно разграничимо графичке прилоге у којима ће се приказати одвојено постојеће стање и планирано.
Затим потребно је да имамо и јаснија сазнања која је намена постојећих објеката била пре напуштања самога локалитета и препуштања пропадању и зубу времена!?
Услови Завода за заштиту споменика културе, Сремска Митровица нам јасно дају наведене информације, зато је неопходно инкорпорирати их и графички представити. Након тога како текстуално тако и графички понудити основну функционалну поделу будућих зона/објеката, јасно дефинисати на карти максималну могућност надоградње.
У делу ПДР о Правилима грађења за зону болничког комплекса (44-45 страна) у поднаслову, б) Највећа дозвољена спратност и висина објекта, наводи се следеће:
- Највећа дозвољена спратност главних објеката и пратећих објеката угоститељства смештаја је П + 4 (приземље + четири спрата).
- Највећа дозвољена спратност пратећег објекта угоститељства пића и исхране и објекта трговине је П + Пк/Пс (приземље + поткровље/повучени спрат). Повучени спрат може бити највише 70% бруто површине габарита приземља.
- Највећа дозвољена спратност помоћних објеката је П + Пк/Пс (приземље +поткровље/повучени спрат). Повучени спрат може бити највише 70% бруто површине габарита приземља.
- Објекти, делови објеката, као и било који други елементи не могу залазити у метеоролошки круг, односно прелазити висину од 47 m.
Потребно је преиспитати препоруку спратности за главне објекте (П+4) !
С обзиром на постојећу спратност (П+2 / П+1)) свих објеката на локалитету (што видимо на преходно приложеним фотографијама) и узимајући у обзир чињеницу да је објекат бр.4 у поступку евидентирања као културно добро и да није дозвољена његова надоградња.
Сматрамо да је потребно ограничити надоградњу сви постојећих објеката болничког комплекса, због евидентно лошег стања, тако што би се дала обавезна смерница за проверу статичке носивости и проверу носивости тла, па без обзира на препоруке Просторног плана подручја посебне намене Фрушка гора (максимално П+4) кориговати препоруку на максимално плус једна етажа у односу на постојећу спратност објеката.
Потребно је у графичким прилозима (7- заштита -лист 7) јасно картом и описом у легенди означити јасније објекат бр.4 – могућности и ограничења, јасно назначити на карти и описно у легенди.
Такође, важно је да и здравствена намена будуће реконструкције, надоградње и санације буде у складу са савременим техничким стандардима, односно ускладити ограничење проширења капацитета.
У делу ПДР правни основ (страна 2 – 3) наводе се сви закони који су инкорпорирани у план али немамо наведен ни један закон и подзаконски акт који регулише обаст здравства и здравствене заштите (здравствени објекти и комплекси) а када је у питању лечења плућних болести. Сматрамо да је потребно допунити наведени списак „правни основ“ јер болнички комплекс је био лечилиште за туберкулозу, а и намера инвеститора је да се задржи будућа намена комплекса.
Како смо сви сведоци прекомерне урбанизације Националног парка Фрушка гора, сматрамо да је неопходан један нови одрживи приступ уређењу природних амбијената у коме постојећи а и планирани објекти неће нарушавати природни амбијент заштићеног подручја, већ представљати хармоничну целину уклопљену у зелене и шумске пределе. Угледни пример је уређење и реконструкција хотела Цептор Андревље.
8. ОБАВЕЗА ПРОЈЕКТНЕ РАЗРАДЕ
У делу ПДР локације за које је обавезна израда пројекта парцелације, односно препарцелације, урбанистичког пројекта и урбанистичко-архитектонског пројекта
(страна 52) наводи се да је израда пројекта парцелације и препарцелације обавезна.
Потребно је да буде наведено да је и израда урбанистичког пројекта обавезна, јер на то обавезује како Закон о планирању и изградњи, тако и акт који произилази из наведеног закона (Правилник о изради докумената просторног и урбанистичког планирања).
Предлажемо да се уврсти и напомена/сугестија пожељно расписивања архитектонског конкурса (за формирање идејног урбанистичког концепта).
9. УСЛОВИ ИМАОЦА ЈАВНИХ ОВЛАШЋЕЊА
Важно је у даљој разради пројектне документације посебно обратити пажњу на Техничку информацију ЈП ВОДОВОД РУМА, бр.1617/1 од 09.11.2022.г у коме је дата информација о техничком стању водоводног система Ириг, тренутном стању водоводног система на тренутној локацији. Такође дата је и инсрукција на који начин се може превазићи тренутно лоше стање водоводног система. Потребно је да се даљом пројектном разрадом предвиди одговарајуће пројектно решење.
Сматрамо да су наше примедбе и сугестије значајне за одрживо планирање простора, осетљиво уклапање у амбијенталну целину дела Националног парка са намером да се сведе на минимум нарушавање заштићеног природног амбијента и обезбеди могућност за унапређење и адекватно одржавање природног амбијента који је тренутно у девастираном стању заједно са напуштеним објектима.
Из свега наведеног, захтевамо од носиоца израде плана и обрађивача плана да у целости поступи према члану 50 и члан 51, Закона о планирању и изградњи, а који се односе на процедуру јавног увида.
17.05.2023. године
С поштовањем,
АрхИнГреен пројектовање и инжењеринг
Покрет одбранимо шуме Фрушке горе
Покрет одбранимо реке Старе планине
Удружење за заштиту шума
