Skip to main content
Zeleni krovovi – vizija budućnosti
11 Mar 2015

Zeleni krovovi – vizija budućnosti

Pitanje zelenih krovova u urbanim sredinama poslednjih godina dobija sve više na značaju. Osnovno pitanje koje njihova primena pokreće je šansa za prilagođavanje gradskih sredina na novonastale klimatske promene.

Primena zelenih krovova donosi mnogostruke pozitivne efekte na kvalitetniji život u urbanim sredinama.

  • Smanjuje ukupnu potrošnju energije za grejanje i hlađenje objekata
  • Doprinosi povećanju površine pod vegetacijom u urbanim sredinama
  • Umanjuje efekat urbanih toplotnih ostrva u letnjim periodima
  • Utiče na kvalitet i količinu atmosverskih voda
  • Značajan je uticaj njihove primene na zagađenje vazduha, zemljišta,vode
  • Nije zanemarljiv i uticaj na smanjenje povišenog nivoa buke u urbanim sredinama

Vrlo bitna činjenica je da krovne površine zauzimaju 20-25% ukupne površine urbanih prostora. Tako da bi promocija primene zelenih krovova značajno doprinela kvalitetu života u urbanim sredinama.

  • Doprinosi ambijentalnim i estetskim vrednostima urbanih sredina
  • Obezbeđuje zaštitu od ultravijoletnog zračenja (60% zračenja se apsorbuje od strane biljaka i zemljišta)
  • Primenom zelenih krovova povećava se vegetacija u urbanim sredinama

Dugoročno posmatrano zeleni krovovi su ekonomski isplativi / održivi.

  • Pod zelenim krovom unutrašnja temperatura, bez dodatnog hlađenja je za 3-5 stepeni celzijusa manja nego spoljna temperatura.
  • Postavljanje zelenog krova na petospratnom objektu daje uštedu 1-15% godišnje potrošnje energije.
  • Plansko podizanje zelenih krovova može da smanji povećanje temperature objekta i do 20 stepeni celzijusa i sačuva do 80% potrebne energije za hlađenje odnosno grejanje.
  • Primenom zelenog krova produžava se njegov životni vek skoro trostruko, krovni materijali su zaštićeni od mehaničkih oštećenja, ultraljubičastog zračenja, ekstremnih temperatura, što rezultira smanjenim troškovima održavanja i sanacije.
  • Zeleni krovovi mogu pružiti alternativu razvoju gradske poljoprivrede. Može se smanjiti gradski karakter sredine kroz izgradnju lokalnog prehrambenog sistema i obezbeđivanje nezavisnosti u prehrambenim resursima.

Vrste zelenih krovova

Vrste zelenih krovova se dele u dve glavne grupe:

  1. Ekstenzivni zeleni krovovi
  2. Intenzivni zeleni krovovi

Ekstenzivni zeleni krovovi

Suština ovog krova jeste da ima prirodnu, laganu vegetaciju koja zahteva minimalno održavanje. Osmišljen je standardni višeslojni dizajn ekstenzivnog zelenog krova koji uključuje slojeve za različite funkcije: sloj koji omogućava rast vegetacije, filtriranje i drenaža. Zalivanje ukorenjenih ekstenzivnih biljaka nije potrebno, dok nove biljke u sušnim periodima mogu zahtevati zalivanje.
Sve dok željena vegetacija ne prekrije predviđenu površinu krova nakon jedne ili dve sezone, potrebno je malo intenzivnije održavanje. Nakon toga dovoljno je dva puta godišnje održavanje i jednom godišnje obilazak krova (preporuka je u rano proleće i u jesen).

Intenzivni zeleni krovovi

Daju široku paletu mogućnosti dizajniranja uključujući i mogućnost stvaranja vrta na krovu. Mogu se stvoriti prostori za boravak, čak je moguća i sadnja drveća. Ako je vegetacioni sloj dovoljno dubok, obezbeđeno dovoljno vode i nutrijenata stvoreni su uslovi za opstanak biljaka i vegetacije kao i na zemlji.
Planiranje ovakvog krova zahteva znanje stručnjaka, naročito kod izbora prikladnih biljaka. Održavanje koje zahtevaju intenzivni zeleni krovovi znatno je veće i zahtevno je, kao i održavanje vrtova na zemlji.

Da su zeleni krovovi jedna od mogućnosti razvoja urbanih sredina vreme će sigurno pokazati. Održivi razvoj gradova u budućnosti neće biti moguć bez primene zelenih krovova, zelene infrastrukture, održivih urbanih sistema za odvođenje otpadnih voda,….što će omogućiti višestruke koristi gradovima u budućnosti (otpornost na klimatske promene, ublažavanje posledica poplava, suša, buke, pojave toplotnih ostrva, smanjenje vazdušnog zagađenja, unapređenje energetske efikasnosti i kvaliteta života.

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

Energetska sigurnost, zaštita životne sredine i privredni razvoj

Nakon perioda letnje pauze, profesionalno usavršavanje inženjera u okviru Inženjerske Komore Srbije (IKS)   za 2015....

Zelena prestonica Evrope za 2016.godinu (3/3)

Ljubljana kao politički, administrativni, kulturni i ekonomski centar Slovenije sa 280.000 stanovnika izabran je za...

Zašto je važna energetska sanacija objekata

Pitanje energetske sanacije objekata poslednjih godina postaje sve aktuelnije. Neplansko trošenje energetskih resursa je jedan...

8 Comments

  1. Sasa Reply

    Ne samo sto prostor cini ambijentalnim i estetski lepsim zeleni krovovi ce nas stititi od vrucina.

    1. Nataša Komljenović
      Nataša Komljenović Author Reply

      Poštovani,
      zaštita od vrućine je sigurno jedna od najvažnijih uloga koju zeleni krovovi treba da preuzmu u budućnosti.

  2. Sasa Reply

    Postovana,
    Ne samo od vrucina nego i UV zracenja, slazem se sa Vama da zeleni krovovi imaju buducnost.

  3. Nina Reply

    Sjajno, ko ne bi voleo da zivi u takvom okruzenju. Ne znam samo kako bi to kod nas islo sa odrzavanjem, jer je generalno problem da ljudi shvate da je priroda vazna i da treba da mislimo o njoj danas, da bismo je imali i sutra.

  4. Zeleno volim te zeleno Reply

    Ovo deluje lepo. Mada ne verujem sa u ostrim klimatskim prilikama i velikim temperaturnim kolebanjima ovo zelenilo ima previse smisla.

  5. nenad Reply

    ja se slazem sa zelinim krovovima. U Fransuskoj je cak donesen zakon da se u novim zgradama delimicno mora podici ili solarni paneli ili zeleni vrtovi. “Zeleni” su trazili 100% povrsine, ali pi ovo je dobar start. Mana je sto moraju da se odrzavaju, a tu mi na Balkanu padamo. Iznad stanici gradskog prevoza na Banovom brdu postoji neka zelena terasa na krovu iz koje leti zimi stalno kaplje voda na ljude koji cekaju prevoz

  6. Olja Ka Reply

    Više puta sam se susretala, dosta davno već, sa zelenim krovovima na porodicnim kućama u Austriji. Neki su bili “livadski”, a neki baš pravi vrtovi. Raduje me da još uvek postoje. Mišljenja sam da je ovo velika mogućnost za mnoge u budućnosti da reše šta bi s vremenom u dokolici, ali je i resusrs za uzgoj eko hrane npr. Čitala sam da tog većima u “Velikoj jabuci” 😉
    Odužila sam, izvini, ali članak mi se veoma dopao 🙂 Naravno i ideja.

    1. Nataša Komljenović
      Nataša Komljenović Author Reply

      Draga Olja, hvala Vam na komentaru. Uopšte niste odužili ovo je dragocen komentar i interesantno je čuti iskustva korisnika prostora. Zeleni krovovi su izuzetan potencijal za rešenje mnogobrojnih problema u urbanim sredinama…jedan je od njih svakako uzgoj eko hrane koji pominjete (mogućnost stvaranja novih radnih mesta).

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*