Zelena prestonica Evrope – primer iz okruženja
Koliki je značaj nagrade Zelene prestonice Evrope pričali smo u jednom od naših prethodnih blog tekstova. Ako vas interesuje koji su dosadanji nagrađeni gradovi nešto detaljnije naćićete u našem prethodnom blog tekstu, a ovog puta ceo tekst posvećujemo jedinoj zelenoj prestonici do sada iz našeg okruženja – Ljubljani.
Ljubljana kao politički, administrativni, kulturni i ekonomski centar Slovenije sa 280.000 stanovnika izabran je za Zelenu prestonicu Evrope (European Green Capital Aword) za 2016.godinu.
Prema mišljenju žirija izdvojila se po svojim naporima poslednjih 10 -15 godina u transformaciji grada u održivosti, gradskom prevozu i izmeštanju motornog saobraćaja iz centra grada. Najznačajnija mera koja je preduzeta je modifikacija režima saobraćaja na magistralnoj ulici (Slovenska ulica). Napredak je zapažen i u očuvanju i zaštiti zelenih površina, koje revitalizuju i transformišu brenfild prostore (browfield spaces).
Ljubljana je takođe pokazala kako je napredovala u pogledu tretmana otpadnih voda, a dragoceno je njeno iskustvo u rešavanju i upravljanju prirodnim katastrofama (značajno za balkanski region koji je zahvatila poplavna kriza). Realizovane su i brojne urbane zelene mere u odnosu na proteklu deceniju (sadnja 2000 stabala, izgradnja novih parkova, revitalizacija nasipa reke Save, zelena oaza drvoreda 7000 stabala).
Gradonačelnik Ljubljane na CIVITAS forumu 2015.g ističe da će Ljubljana biti i dalje posvećena viziji održivog razvoja, zelenijoj budućnosti generacijama koje dolaze.
Ljubljana je jedan od prvih gradova u svetu koja na autobuskim stajalištima ima elektronski papir. E-papir pruža bolju vidljivost od obične signalizacije, vrlo malo energije troši, displeji mogu biti sa solarnim napajanjem. Pored autobuskog rasporeda e-papir na displeju pokazuje tačno vreme dolaska autobusa, putničke informacije, turističke informacije.
Dobro je napomenuti da je pre dvadeset godina grad bio izuzetno auto-zavistan, ali se zadnjih godina sistematski radi na konceptu održivog saobraćaja (usmeravanje ka javnom prevozu, biciklističkom saobraćaju i šetnji).
Da nagrada zelene prestonice nije samo neki vid protokolarnog dodeljivanja nagrada ide u prilog činjenica da je Ljubljana nagradu dobila još 2014.g i ušla u pripremu za proglašenje 2016.g tako što je imala ambiciozan zadatak da pokrene mnoštvo različitih aktivnosti u koje će uključiti građane, privrednike i turiste.
Možda je bitno pomenuti da gradovi koji se kandiduju za zelenu prestonicu ocenjuju se u 12 oblasti – klimatske promene, saobraćaj, zelene urbane oblasti, održivo korišćenje zemljišta, priroda, raznolikost biljnog i životinjskog sveta, kvalitet vazduha, kvalitet akustičnog okruženja, otpad, potrošnja vode, prerada otpadnih voda, eko inovacije, održivo zapošljavanje, upravljanje životnom sredinom i energijom.
){kind=link}
primer Ljubljane je odličan primer da nijedan drugi grad na Balkanu, ako se ne računaju gradovi na moru, te veličine ne mogu nice osvojjiti ovu nagradu. Ostali gradovi su tako urbanistički rešeni gde vlada njegovo veličanstvo automobil, gde nema prostora za šinska vozila, gde se vodi borba protiv zelenila, i td. Na zalost….