Skip to main content

Zelena prestonica Evrope za 2016.godinu (3/3)

29 Dec 2015

Zelena prestonica Evrope za 2016.godinu (3/3)

Zelena prestonica Evrope – primer iz okruženja

Koliki je značaj nagrade Zelene prestonice Evrope pričali smo u jednom od naših prethodnih blog tekstova. Ako vas interesuje koji su dosadanji nagrađeni gradovi nešto detaljnije naćićete u našem prethodnom blog tekstu, a ovog puta ceo tekst posvećujemo jedinoj zelenoj prestonici do sada iz našeg okruženja – Ljubljani.

Ljubljana kao politički, administrativni, kulturni i ekonomski centar Slovenije sa 280.000 stanovnika izabran je za Zelenu prestonicu Evrope (European Green Capital Aword) za 2016.godinu.

Prema mišljenju žirija izdvojila se po svojim naporima poslednjih 10 -15 godina u transformaciji grada u održivosti, gradskom prevozu i izmeštanju motornog saobraćaja iz centra grada. Najznačajnija mera koja je preduzeta je modifikacija režima saobraćaja na magistralnoj ulici (Slovenska ulica). Napredak je zapažen i u očuvanju i zaštiti zelenih površina, koje revitalizuju i transformišu brenfild prostore (browfield spaces).

ljubljana02

Ljubljana je takođe pokazala kako je napredovala u pogledu tretmana otpadnih voda, a dragoceno je njeno iskustvo u rešavanju i upravljanju prirodnim katastrofama (značajno za balkanski region koji je zahvatila poplavna kriza). Realizovane su i brojne urbane zelene mere u odnosu na proteklu deceniju (sadnja 2000 stabala, izgradnja novih parkova, revitalizacija nasipa reke Save, zelena oaza drvoreda 7000 stabala).

Gradonačelnik Ljubljane na CIVITAS forumu 2015.g ističe da će Ljubljana biti i dalje posvećena viziji održivog razvoja, zelenijoj budućnosti generacijama koje dolaze.

Ljubljana je jedan od prvih gradova u svetu koja na autobuskim stajalištima ima elektronski papir. E-papir pruža bolju vidljivost od obične signalizacije, vrlo malo energije troši, displeji mogu biti sa solarnim napajanjem. Pored autobuskog rasporeda e-papir na displeju pokazuje tačno vreme dolaska autobusa, putničke informacije, turističke informacije.

Dobro je napomenuti da je pre dvadeset godina grad bio izuzetno auto-zavistan, ali se zadnjih godina sistematski radi na konceptu održivog saobraćaja (usmeravanje ka javnom prevozu, biciklističkom saobraćaju i šetnji).

Da nagrada zelene prestonice nije samo neki vid protokolarnog dodeljivanja nagrada ide u prilog činjenica da je Ljubljana nagradu dobila još 2014.g i ušla u pripremu za proglašenje 2016.g tako što je imala ambiciozan zadatak da pokrene mnoštvo različitih aktivnosti u koje će uključiti građane, privrednike i turiste.

Možda je bitno pomenuti da gradovi koji se kandiduju za zelenu prestonicu ocenjuju se u 12 oblasti – klimatske promene, saobraćaj, zelene urbane oblasti, održivo korišćenje zemljišta, priroda, raznolikost biljnog i životinjskog sveta, kvalitet vazduha, kvalitet akustičnog okruženja, otpad, potrošnja vode, prerada otpadnih voda, eko inovacije, održivo zapošljavanje, upravljanje životnom sredinom i energijom.

Izuzetno je važan primer grada Ljubljane za gradove sa balkanskih prostora …motiv da i naši gradovi krenu zelenim putem kako biti postali buduće Evropske zelene prestonice >>>

Nataša Komljenović

About Nataša Komljenović

Osnivač i vlasnik agencije za projektovanje i inženjering ArhInGreen iz Novog Sada. Član je Inženjerske Komore Srbije od 2005.godine. Od 2013. godine je licencirani inženjer za energetsku efikasnost i prati permanentnu obuku Inženjerske Komore Srbije u oblasti energetske efikasnosti.

Related Posts

fasada

Uloga fasada u savremenoj arhitektonskoj praksi

Jedan od primarnih zadataka svakog arhitekte jeste oblikovanje fasade. Ona pretstavlja omotač (završni sloj) i...

Kreativni izazov za ArhInGreen

U jednom od prethodnih tekstova u kojima sam govorila o digitalnoj transformaciji  koja dotiče sve...

Zelene prestonice Evrope (1/3)

Godišnja nagrada za Zelenu prestonicu Evrope Od kada je Evropska komisija prepoznala važnost i ulogu...

One Comment

  1. nenad Reply

    primer Ljubljane je odličan primer da nijedan drugi grad na Balkanu, ako se ne računaju gradovi na moru, te veličine ne mogu nice osvojjiti ovu nagradu. Ostali gradovi su tako urbanistički rešeni gde vlada njegovo veličanstvo automobil, gde nema prostora za šinska vozila, gde se vodi borba protiv zelenila, i td. Na zalost….

Leave a reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*