Određena vremenska distanca neophodna je kako bi se neki koncepti primenjeni u arhitekturi, građevinarstvu i urbanizmu sagledali. Upravo je to slučaj i sa konceptom Zelene prestonice Evrope o kojima sam pisala u više navrata i koji je ove godine proslavio desetogodišnjicu svog postojanja.

Ovoga put bih se osvrnula na zajednički imenitelj koji je ključ uspešnosti ovog koncepta – uključivanje lokalne zajednice i javno privatna partnerstva u realizaciji zelenih koncepata.

Sve je veći broj stanovništva u urbanim sredinama i  pokazatelji govore da će 60% svetske populacije do 2050.g živeti u gradovima. Gradovi širom sveta već su suočeni sa klimatskim promenama, ekstremnim vremenskim prilikama čiji je intenzitet i učestalost sve veći (sve ćešće svedoci smo ovih prilika i u našim gradovima).

Logično, nameće se zaključak da bi se život u gradovima unapredio od suštinske je važnosti da građani učestvuju u procesu rešavanja problema u gradu.

Nagrada za Zelenu prestonicu Evrope nije vid protoklolarne nagrade, kandidatura i selekcija je jasno definisana, a grad koji ponese titulu u obavezi je da ispuni konkretne ciljeve i planove… detaljnije na sledećem linku >>>

Akcenat u realizaciji svih ciljeva je uključivanje lokalne zajednice i razna javno-privatna partnerstva koja učestvuju u realizaciji i unapređenju zelene prestonice, detaljniji primer je Ljubljana koja je zelena prestonica Evrope za 2016.g i na sledećem linku možete saznati kako je realizovala zadate ciljeve >>>>

Ljubljana

Prema mišljenju žirija Ljubljana se izdvojila po svojim naporima poslednjih 10 -15 godina u transformaciji grada u održivosti, gradskom prevozu i izmeštanju motornog saobraćaja iz centra grada. Najznačajnija mera koja je preduzeta je modifikacija režima saobraćaja na magistralnoj ulici (Slovenska ulica). Napredak je zapažen i u očuvanju i zaštiti zelenih površina, koje revitalizuju i transformišu brenfild prostore (browfield spaces).

Dobro je napomenuti da je pre dvadeset godina grad bio izuzetno auto-zavistan, ali se zadnjih godina sistematski radi na konceptu održivog saobraćaja … detaljnije na sledećem linku >>>

Ovih dana Slovenija je ponovo u žiži interesovanja jer je Unesko proglasio ovu zemlju kao jednu od najzelenijih u svetu. Mnogo je razloga da se i naši gradovi ugledaju na ovaj primer iz okruženja.

A sada bih se osvrnula na aktuelnu Zelenu prestonicu Evrope za 2018.g grad Nijmegen u Holandiji čiji je osnovni cilj učešća bio uključivanje građana i preduzetnika u realizaciji zdravijeg i prosperitetnijeg grada. Najvažniji cilj Nijmegena je da postane energetski neutralan do 2045.g.

Nijmegen

Ovaj ambiciozan plan Nijmegen planira da realizuje uz pomoć stanovnika, preduzetnika i institucija znanja integrisanjih za poboljšanje životne sredine. Grad takođe vodi kampanju pod nazivom “Zelena veza” kako bi se povećalo učešće građana u razvoju zelene i plave infrastrukture i projekata biodiverziteta. Zatim tu su planovi za proširenje zelenih prostora u centru grada i projekat zaštite biodiverziteta.

Nijmegen je grad guste naseljenosti i nalazi se na istoku Holandije, do 1990.g razvijao se oko serije koncentričnih krugova trenutno nešto više od 170.000 stanovnika. Iz grada u kojem su radni i rekreativni prostori bili odvojeni, radna područja se sada transformišu u moderna stambena područja.

To bi bilo ukratko o Zelenoj prestonici Evrope za 2018.g koja potvrđuje kolika je važnost primena zelenih koncepata za naš budući opstanak u urbanim sredinama i uključivanje lokalne zajedinice u rešavanje pitanja grada.

Autor teksta i urednik bloga: Nataša Komljenović dipl.inž.arh.